Пређи на главни садржај

ПОУКЕ И ХУМОР




Уши и уста

Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо.



Похвала

Причају два монаха о трећем. Један га хвали:

- Никада га не чух да ружно говори о било коме.

- Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други.



Философ и богослов

Упита неки философ хришћанског теолога:

- Ко смо ми философи?

-Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема.

- А ви богослови?

- Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку.



Уздање у богослове

Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“



О ЖЕНАМА


Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају.



ЖЕНСКА ПРИРОДА

Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“

И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“



Жена и логика

Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“



Магарац

Журећи у град да прода котарице, пустињак залута. Сретне неког путника.

-Брате драги, молим те, реци ми којим путем да стигнем до града?

Овај ће грубо: - То зна сваки магарац!

А старац: - Па зато тебе и питам.


О раду

-Ко хоће да ради, проналази средства за рад, ко неће, проналази изговоре.

Ласкавци

Старац рече о ласкавцима:

„Чувај се оних који лижу пете, лако почињу да их уједају.“


О егоизму

Рече авва:

„Уштини самог себе, да видиш како је другом.

И још:

- Бити тужан – то значи све време мислити само о себи.

И још:

- Смањи се за десет центиметара и порашћеш за метар.


О савету

Авво, дошао сам по твој савет.

- Знаш синко, тражити савет од некога најчешће значи тражити да потврди наше мишљење.



О смирењу

Један брат је ишао свуда и причао како је најгрешнији на свету. Други му рече:

- Брате, ниси ти толико велики да би морао тако да се смираваш.



О браку



Оче, зашто се брак назива светим?

- Зато што у њему има много мученика.





Типови људи

Авва рече: Има људи завидљивих, има гордељивих, а има и ових других. Те друге никад нисам срео.



Сви тако

Правда се млади монах: „Оче, сад сви тако раде!

Авва рече:

-То што сви раде, није врлина, него масовни порок!



Повода

Оче, падам час у једну, час у другу страст!

- Ко хоће да буде пас, увек нађе поводац!



О БРАТИЈИ И ОСУЂИВАЊУ

Млад монах се жали духовнику:

-Знам да братија иза мојих леђа о мени ружно говори.

- Нека те сине, утеши чињеница да ти иза леђа причају само онон што мисле о теби.



Похвала

Један плтикоуми каза авви:

-Ти си највећи од свих монаха на Истоку.

- Ђаво ми је то већ рекао, одговори авва.

Кућни ред

Искушеник сељути:

- Не знам шта че нам овај кућни ред кад сви монаси стално касне!

Игуман ће на то:

- А како би знао да касне да нема кућног реда?



ОСУЂИВАЊЕ БЕЗ РАСУЂИВАЊА

Ову поучну причу са дозом хумора причао је старац Гаврило Грузијски:

- Један свети отац је јео десет пута дневно, а имао је поред себе искушеника, који је јео само једном дневно. Позвали су их једном на вечеру, а искушеник, пошто већ беше јео, рече да је сит. Монах се зачуди: „ Али то не може бити”. А искушеник му одговори: „Свети оче, ти једеш Десет пута дневно и зато ти је чудно.” А монах му рече: „Ја сам увек гладан, јер своју храну узимам сваки пут помало. А ти једеш једном и заситиш се.”




ДОСАДНО


Дошао искушеник у Хиландар, па му досадно.

- Има ли где да се прошета? пита старијег монаха. - Има одавде до пирга Хрусија на обали.

–Само то?

- Само то. Ако хоћеш више, најближи корзо ти је у Солуну.

Млади монах копао неку рупу.

- Шта то радиш? пита га искусни подвижник.

- Копам себи гроб, да се сећам смрти.

- Е, одлично! Онда одмах копај неки канал поред.

-Зашто?


- Па кад ти потекне миро из моштију да захватимо.

Из књиге: Од смеха до премудрости, посебно издање библиотеке Очев Дом

Коментари

Популарни постови са овог блога

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам

ЧАСНИ ВЕЛИКИ ПОСТ: Уторак друге седмице Великог Поста

Уторак друге седмице Великог Поста Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље. Јутрење – у другу недељу поста Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше… Свети Григорије Палама Молитва: Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 5:7-16 1 Мојс. 4:8-15 Прич. 5:1-15 Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. Иса. 5:16 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2