Пређи на главни садржај

ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ

Аутор



Мозаик, манастир у Лешју

1. Молити се Богу, похађати храм и слушати службу Божју сваке недеље и празника;

2. Држати вишедневне и једнодневне постове као што је одређено;

3. Свештена лица поштовати;

4. Исповедати своје грехе пред свештеником;

5. Избегавати дружење с неверујућим и не читати атеистичке и неприкладне књиге;

6. Молити се Богу за живе и за мртве;

7. Одржавати посебне постове и молитве када то одреде црквене власти у случајевима несрећа    као што је рат, епидемија, глад, суша и сл.

8. Помагати издржавање Цркве, црквених служитеља и црквених установа;

9. Васпитати децу у вери својих отаца и саветовати грешнике да се врате вери и

10. Помагати у сваком погледу мисију Православне цркве у свету.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

Аутор
  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...
Постави коментар
Прикажи све

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Аутор
Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...
Постави коментар
Прикажи све

СЛОБОДA У ПАТЊИ ИЛИ СРЕЋА БЕЗ СЛОБОДЕ

Аутор
  Сетићете се некад мојих речи, видећете!   Што смо ми више презирали свој народ, да бисмо њима угодили, то су нас они више презирали. Умиљавали смо се око њих, страсно им исповедали своје „европске” погледе и убеђења, а они нас, с висине, нису ни слушали, или су с учтивим осмехом, желећи да вас се што пре отарасе, додавали - да их нисмо добро разумели. Ако је тај њихов универзални идеал створен само на Западу, треба ли га сматрати толико савршеним да се сваки народ одрекне свог доприноса стварању општељудског идеала и да се преда пасивном усвајању таквог идеала по западњачким брошурама и књигама? Не, само онда ће човечанство живети пуним животом када се сваки народ буде развио и када буде своја усавршена начела унео у заједничку ризницу свих народа - када буде понудио своју најбољу страну. Можда се тек тада може машта- ти о општем људском идеалу. Сваки народ, живећи на свом тлу и у специфичним услови- ма, у зависности од земље коју насељава, обавезно ствар...
Постави коментар
Прикажи све

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

Аутор
I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...
Постави коментар
Прикажи све