Пређи на главни садржај

ЧЕТВРТА СЕДМИЦА ЧАСНОГ ПОСТА


Свети Николај српски: Срце уз Часни пост - Четврта недеља

Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
И ово је што погани човјека
(Мат. 15, 19).
1. Ове речи говори Господ твој, сине мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била претворена у извор не живота но смрти и сваке трулежи.
2. Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући, који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувишка срца (Мат. 12, 34). Наш језик је, дакле, гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу такав гад и на језику. Оно што је у срцу, прелива се и излива на уста.
3. Дубоко је срце човечје, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко срце човечје! У срце човечје може све стати, а оно једино у Тебе, Боже наш. И чистота ангелска и нечистота паклена може наћи стана у срцу човечјем. Барометар срца човечјег носи своје бројке од дна пакла до врха небеса.
4. Зато ти је речено: Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега извире живот. Извире живот, ако га очуваш; извираће сав онај набројани гад, ако га не очуваш.
5. И ово и оно. Пази, дакле, и чувај извор живота у себи, да се не замути. Ти си крштен, а крштење је велика ствар. Окупан си водом и духом. Син Божји спустио се и окупао те као мајка прљаво чедо своје. Он је очистио срце твоје и учинио га извором живота. Шта ти радиш? Зар ниси безуман кад грешиш? Зар грехом обраћаш извор живота у извор смрти?
6. О Свеприсутни Боже наш, колико је боље човеку да преда срце своје у руке Твоје него да сам рукује њиме! Ваистину, срце је опасна ствар за руковање смртном руком! То си Ти од увек знао. Па кад си даровао човеку срце, то бескрајно тајанствено чудо, Ти си му одмах родитељски посаветовао: сине мој, дај ми срце своје! То јест дај ми као уздарје мој дар, да га не изгубиш.
7. Говоре много о слободи воље код човека. Има људи
доброслободних и злослободних. Доброслободан је онај ко своју слободу
слободно уступи Слободнијем, Најслободнијем, да би је он на добро
употребио. Злослободан је онај ко хоће сам да рукује својом слободом па
је несвесно уступи Тиранину, Најнеслободнијем.
8. Зар ниси видео дете коме мајка да нож да сече хлеб, па дете држи
нож, а мајка држи руку детета. Тако у ствари мајка управља ножем и ако
дете мисли друкчије. Ако дете одгурне руку мајчину, оно ће посећи не хлеб
него себе. Није ли то слика слободе људске? Није ли то прича о
доброслободним и злослободним?
9. О, доброслободни, употреби дату ти слободу на то да предаш срце
своје Господу на руковање. Твоје ће остати, и ти ћеш га носити у себи, а Он
ће руковати њиме.
10. Ове четврте недеље Часнога поста сећај се страшних али тачних
речи Спаситеља твога о срцу којим не рукује Бог, и шта све из таквог срца
излази. Сећај се, и сећајући се ужасавај се.
11. Па се предај сав Богу и реци Му у молитви: Оче, у Твоје руке
предајем срце. Чини од срца мог што знаш, да би из њега излазиле добре
мисли, и живот, и верност брачна, и света љубав, и поштовање туђег
имања, и истинито сведочанство, и слава и похвала имену Твоме светом.
Амин.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...