Пређи на главни садржај

Летопис храма




У име Оца, Сина и Светога Духа.

Уз Божију помоћ и благослов Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, септембра месеца 2004. године почели су радови на изградњи храма Рођења св. Јована Крститеља на Петловом Брду, у улици Сретена Младеновића Мике 23б. Како се са ширењем Београда и градњом нових стамбених насеља код верника све више осећала потреба за подизањем месних храмова, тако је и од парохијана Петловог и Лабудовог Брда, на челу са својим парохом протојерејем Недељком Божићем потекла једна таква иницијатива за изградњу храма, у коме би сви они задовољавали своје духовне и верске потребе.

Тадашњи парох раковичке парохије, протојереј Недељко Божић  својим актом бр. 519 од 25. јуна 1998. године доставља Његовој Светости иницијативни предлог у има верника за подизање новог храма, коме би парохијски припадала следећа насеља: Лабудово и Петлово Брдо, Кнежевац и Кијево.

На дан св. Ап. Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 1998. године, након Свете литургије у храму у Раковици, одржана је у канцеларији кратка седница у присуству архијерејског намесника београдско-посавског протојереја Радича Радичевића, протојереја Недељка Божића, протојереја Станка Трајковића, протојереја Бранка Митровића, председника општине Раковица г-дина Предрага Докмановића. Арх. г-дина Милорада Манојловића и групе верника, на којој је договорено да се тога дана у поменутом саставу изађе на терен и изврши увиђај и идентификација земљишта повољног за градњу храма. Овом приликом предложена локација оцењена је као врло повољна и прихватљива.

Својим актом бр. 641. од 7. августа 1998. године протојереј Недељко Божић моли Његову Светост да благослови формирање грађевинског одбора, да би се што пре приступило припремним радовима око градње храма. Одлуком ЕУО бр. 277. од 18. августа 1998. године Његова Светост је благоизволео именовати и потврдити предложени грађевински одбор.

Како је врло брзо у Србији, па и у Београду наступило ратно стање проузроковано неправедним бомбардовањем од стране НАТО пакта, са плановима око почетка градње храма се привремено одустало.

Протојереј Недељко Божић актом бр. 330. од 10.августа 2000. године моли Његову Светост да га разреши даљих обавеза око градње храма због заузетости око довршетка цркве у Рушњу, где је такође парох, а да обавезу око изградње храма на петловом Брду преузме јереј Предраг Тодоровић, VI парох раковички, у чијој парохији се и налази земљиште на коме треба да се зида нови храм.

Његова Светост својим актом АЕМ бр.941. од 15. октобра 2000. године прихвата овај предлог тако што одређује протојереја-ставрофора Ђурађа Станића, III пароха раковичког и јереја Предрага Тодоровића, VI пароха раковичког, да уз помоћ стручних лица руководе пословима око изградње овог храма на Петловом Брду, а који ће бити посвећен Рођењу св. Јована Крститеља.

Одмах се кренуло у реализацију прибављања многобројних дозвола и сагласности неопходних за почетак градње храма, које су мукотрпно и са огромним трудом, у врло кратком временском периоду прибавили о. Ђурађ и о. Предраг.

Након прикупљене потребне документације, а пре свега добијања решења Скупштине града Београда о додели земљишта Српској православној цркви (бр.463-193/01-ИО од 16.фебруара 2001. године), кренуло се најпре са рашчишћавањем терена на коме је околно становништво годинама одлагало шут и разни отпад, што нам је додатно отежало радове и повећало трошкове.  Послови на изградњи храма поверени су г-дину Милошу Медићу, власнику грађевинског предузећа „Виторекс“ из Београда, чији су радници уз велики уложени труд под изузетно тешким условима за рад успели да припреме парцелу за почетак градње, и да за непуних годину дана озидају темеље новога храма.

Његова светост Патријарх Павле уз учешће многобројног свештенства и огромног броја верника који су дошли да узму учешћа у молитви и доживе духовну радост освештао је темеље 21. јуна 2005. године, и својим присуством и началствовањем подарио благослов свима присутнима и житељима овог дела града Београда, који су Му на томе били и док живе биће неизмерно захвални.

Комплекс цркве са пратећим објектима пројектовао је дипл. инж. Архитектуре г-дин Драган Бабић из Београда са својим стручним сарадницима, међу којима се истиче проф. Архитектонског факултета.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе