Пређи на главни садржај

О ОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊИХ

Преподобни Силуан Светогорац


Не судите

Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе

Драги  моји, нека ове речи Господа нашега Исуса Христа буду закон у нашем животу... „Не судите!“ изгледа лака заповест. Лака, јер када бисмо је анализирали са пажњом, могуће је закључити да је лако избећи осуде. Лако је заштитити душу нашу и наша уста од ње. Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе. То је нешто спољашње, посебно када се не зачиње из мржње и нетрпељивости, него из наше уобичајене навике да увек причамо о неком другоме
У стварности, осуда је тежак грех. На жалост, лако се шири. Осуду сусрећемо свуда. То је као загађени ваздух који ми свакодневно удишемо. То је толико уобичајена појава да се може рећи да је постала нормална за човека. „Ништа не причињава човеку веће задовољство, него да осуђује друге“, каже Свети Григорије Богослов. Управо због лаког ширења осуде, тешко је борити се против ње. Тешко је борити се против овог греха, а још теже испуњавати Божју заповест која гласи: „Не судите!“
Нико не може оспорити ово тужно стање у нама, али ни једна особа здравих рамишљања не може тврдити да је осуда оправдавајућа. Тешко нама ако, као етичко мерило за вођење исправног живота, ми узимамо за пример неуредан живот других. Наша савест, без обзира колико заслепљена збуњујућим и неуредним стањем друштва, побуниће се и осудиће осуду. Завапиће наша савест да нашим животима не треба да владају глас и навике света, већ она –савест, која у конаачној анализи јесте глас Божији.Због тога сваки човек ,без обзира колико далеко отишао у осуду , сматра „Не судите!“ важном и исправном Божијом заповешћу.
„Не судите!“....Заиста,зашто бисмо друге осуђивали? Зашто бисмо се ми бавили оним шта други говоре и чине? Ко је нас учинио испитивачима, инспекторима и судијама других и њиховог понашања? Нико. Поред тога , зар ми не грешимо? Напротив, Господ нам више путаа недвосмислено заабрањује осуду и цензурисање других речима: „Не судите!“

Јер...једино Он има право да суди.Једино Он је Законодавац и Судија. У његовом присуству ми смо сви подједнако одговорни - било да смо судије или да смо осуђени. Дакле, тенденција и навика осуде и прекоревања других је уклањање и одузимање власти и права Господу.Зато у Саборној посланицци Свети Апостол Јаков каже: „Не оговарајте један другога, браћо, јер ко оговара брата или осуђује брата својега, осуђује закон и оговара закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. Један је Законодавац и Судија, који може спасити и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? (Јаков 4:11-12). А иза нас, Бог је рекао да волимо и љубимо ближњег свог. Међутим, када осуђујемо брата свога, ми газимо, занемарујемо и поништавамо закон Божији. Ми више нисмо браниоци, већ кршиоци тог закона. Осудом ми чинимо грех, можда већи него онај грех који је наш брат починио, грех због кога смо га ми осудили.

Зато Свети Апостол Павле додаје: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш, јер ти који судиш чиниш то исто.“ (Рим 2:1 ) Сви смо ми одговорни пред Господом. Њему ћемо положити рачуне за дела наша.Када год судимо и оговарамо друге, помислимо само које бисмо оправдање дали Богу и како бисмо имали смелости да питамо за благост и милост? Такође ,особа коју осуђујемо може да се покаје или се већ покајала и може да нађе милост пред Господом, може да буде спашена и помилована, док ми можемо остати са својим тешким осећањем кривице због осуде коју смо починили. Дакле, када год осуђујемо друге, ми осуђујемо себе саме.

Озбиљне су кривице које осуђивање собом носи. И требамо знати да те кривице нису мале. У многим случајевима Свето Писмо осуђује окрутост осуде и сматра је грехом против Бога и недостатком љубави према ближњем.То је оно што је Свети Хризостом имао у виду када је рекао: „Браћо, немојмо бити горке судије и тужиоци других да не бисмо били одговорни за озбиљно супротстављање Богу. Немојмо заборавити да смо и ми починили тешке грехе, које траже већи опроштај. Нека, дакле, будемо благи према другима, без обзира колико су тешко сагрешили, да бисмо и ми били сигурни у благост и милосрђе Божије.“



О ОСУЂИВАЊУ
 Свети Антоније Велики

 Ако си видео да је ма какав брат сагрешио не презри га, не гнушај га се и не осуђуј, у противном сам ћеш пасти у руке непријатеља твојих, јер благодат Божија напушта онога који друге осуђује и презире.

Не прислушкуј када се о другоме рђаво говори.

Никога не осуђуј јер ћеш у противном тешко сагрешити и духовно са свим ћеш се срушити.

Никога од смртних не осуђуј, па се Бог неће гнушати твојих молитава.

Никоме и низашта не износи на очи ма какве недостатке његове и не укоравај га због слабости његових.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

СЛОБОДA У ПАТЊИ ИЛИ СРЕЋА БЕЗ СЛОБОДЕ

  Сетићете се некад мојих речи, видећете!   Што смо ми више презирали свој народ, да бисмо њима угодили, то су нас они више презирали. Умиљавали смо се око њих, страсно им исповедали своје „европске” погледе и убеђења, а они нас, с висине, нису ни слушали, или су с учтивим осмехом, желећи да вас се што пре отарасе, додавали - да их нисмо добро разумели. Ако је тај њихов универзални идеал створен само на Западу, треба ли га сматрати толико савршеним да се сваки народ одрекне свог доприноса стварању општељудског идеала и да се преда пасивном усвајању таквог идеала по западњачким брошурама и књигама? Не, само онда ће човечанство живети пуним животом када се сваки народ буде развио и када буде своја усавршена начела унео у заједничку ризницу свих народа - када буде понудио своју најбољу страну. Можда се тек тада може машта- ти о општем људском идеалу. Сваки народ, живећи на свом тлу и у специфичним услови- ма, у зависности од земље коју насељава, обавезно ствар...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...