ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Гњев је мучитељска и љута страст То је мучитељска и љута страст, и не може бити скривена. Остале страсти лако се скривају, али гњев не може да се сакрије. Јер срце, гњевом испуњено, слично котлу који ври, изазива различите знаке гњева, који се појављују кроз различите органе. Од гњева се зацрвене и севају очи, као искре; од гњева се напрежу жиле, подижу се обрве и власи; у гњеву шкргућемо зубима, точимо пену на уста, машемо главом. Од гњева се лице помрачује, руке се грче и пуцају, ноге у земљу лупају; у гњеву бијемо се у груди, власи чупамо и хаљине цепамо; гњевом испуњен кричи, вапије, плаче, кука, хули и често изговара оно због чега после жали. Једном речју, у гњеву сав се човек мења и постаје сличан бесноме. Кад се тако скаредни знаци споља показују, шта је онда у срцу, које такав смрдљиви запах излива. Како је мрска и ружна душа човекаова који се гњеви? Како се гнусна пред очима Божјим јавља, акд се само спољашњи знаци тако несносни показују пред нама, који и сами исто

Старац Пајсије, уважени пустињак наших дана, у једној беседи монахињама рекао је следеће: „Када се човек уздржи од испразности, тада се његов ум нужно усредсређује на Бога. Ви, жене, можете лакше да се предате Богу, јер имате милосердније срце. Мушкарцима је то теже, јер их у томе спречава разум. Вођене својим осећањима, жене су продужиле пут Голготе и ишле све до Гроба, док су се мушкарци сакрили. Међутим, вама прети опасност да вас срце одвуче ка испразним стварима. Вама је лако да се предате малим, сујстетним стварима тако да вам ништа не преостане за Христа. Не задовољавате се неонходном одећом, предметима и стварима, него тежите да поред неопходног имате и оно што је лепо, украшено и префињено. Сматрате да је чаша лепша ако је на њој исцртан неки цветић, а прекривач за сто ако је украшен везом, столице ако су резбарене, итд. Срце се на тај начин расипа. Немојте узалудно расипати своје срце... Као што и у свакодневном животу жене воле префињене послове, тако и у духовном

Наука Господња народима преко Дванаесторице Апостола I. (1) Постоје два пута: један живота, а други смрти, и велика је разлика између та два пута. Пут живота је овај: прво, „љуби Бога који те је створио"; друго, (љуби) „ближњега свога као самога себе". И све што хоћеш да ти се не чини, и ти не чини другоме. Наука пак ових речи је ова: „Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за непријатеље своје", а постите за оне који вас гоне. Јер „каква вам је захвалност ако љубите оне који вас љубе? Не чине ли то и незнабошци? Али ви волите оне који вас мрзе", и нећете имати непријатеља. „Удаљавај се од телесних и светских" жеља. Ако те ко „удари по десном образу, окрени му и други" и бићеш савршен. „Ако те ко потера једну миљу, иди с њиме две". Ако ти ко „узме хаљину, подај му и кошуљу". Ако ко узме од тебе оно што је твоје, не тражи му (натраг), јер не можеш. (5) „Свакоме који од тебе иште подај, и не потражуј (натраг)". Јер Отац х