Пређи на главни садржај

СТАРАЦ СИЛУАН О МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

Када душа поседује љубав Божију, све је добро, и мило и радосно! Али, и са љубављу Божијом бивају жалости, јер уколико је већа љубав, утолико је већа и жалост. Мати Божија није никада погрешила, ни једном својом мишљу и никада није губила благодат, али је и она подносила велике муке овде на земљи. Њен бол док је стојала под крстом био безмеран као океан, а њене душевне патње биле се неупоредиво веће од Адамових после изгнања из раја, јер је и љубав Мајке Божије била неупоредиво већа од Адамове љубави у рају. Она је могла издржати ове страшне патње само зато што је крепила сила Господња. Господ је желео да она види и Његово васкрсење, те да после вазнесења остане на земљи као утеха и радост апостола и тек рођених хришћана.
Ми не можемо достићи савршенство љубави Мајке Божије, и зато не можемо ни да појмимо њен бол. Љубав Мајке Божије је била савршена. Она је бескрајно волела Сина свога и Бога, а исто тако је много волела и људе. Шта је све она преживљавала када су људи, које је она толико волела и којима је желела све најбоље, распели њеног драгог Сина?
Ми ово не можемо разумети, јер мало волимо Бога и ближње.
Као што је љубав Мајке Божије безмерна и непојмљива, тако је и њен бол безмеран и непојмљив.

* * * * *

О, Пресвета Дјево Богородице, реци нама, деци својој, како си, живећи на земљи, волела Сина свог и Бога? Како се веселио дух твој Богу, Спаситељу твоме? Како си гледала на Његово прекрасно лице, мислећи да је то Онај коме са страхом и љубављу служе све силе небесне?
Реци нам шта је осећала твоја душа док си држала у наручју свог милог Младенца? Како си Га васпитавала? Како си се бринула за Њега када си Га са Јосифом три дана тражила по Јерусалиму? Какве си муке преживљавала када је Господ био предан да се разапне и када је умирао на крсту?
Реци нам каква је била радост твоја због Васкрсења или како је туговала душа Твоја после Вазнесења?
Желимо више да знамо о твом животу са Господом на земљи. Ти ниси желела да се то забележи у Светом Писму, већ си ћутањем стидљиво сакрила своју тајну.

* * * * *

Многа сам чуда и дела милости видео од Господа и Мајке Божије, али узвратити за ту љубав ничим не могу.
Чиме да узвратим Пресветој Владичици што се није згнушала на моје грехе, него ме је милостиво посетила и уразумила? Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам из њених речи испуњених благодаћу и мој се дух радује и моја душа стреми њој са љубављу, и већ од призивања њеног имена срцу је необично пријатно.
Једном сам се као млад послушник молио пред иконом Мајке Божије и Исусова молитва се уселила у моје срце и почела сама од себе да се врши. Једном сам, пак, у цркви за време читања из светог пророка Исаије код речи Умијте се и очистите (Ис. 1,16) помислио: Можда је и Мати Божија понекад згрешила, макар само мишљу. И гле, у срцу сам заједно са молитвом осетио јасан одговор: „Мајка Божија никада није згрешила, чак ни мишљу“. Тако је Дух Свети у мом срцу посведочио о њеној чистоти. Али, и она је за време свог живота на земљи имала недостатака и безгрешних погрешака несавршености. То се види из Јеванђеља, када, враћајући се из Јерусалима, није знала где јој је Син, и заједно са Јосифом Га три дана тражила (Лк.2,44-46).

* * * * *

Душа моја је у страху и трепету кад размишља о слави Мајке Божије.
Мали је мој ум, а срце је моје бедно и немоћно. Па опет, душа се радује и жели да напише о њој, макар само неколико речи.
Боји се душа моја да се дотакне тога, али ме љубав гони да не затајим своју благодарност за њено милосрђе.
Мајка Божија није оставља забележеним ни своје мисли, ни своју љубав према Сину и Богу своме, ни патње своје душе при распећу, зато што ми ионако то не бисмо могли схватити.
Њена љубав према Богу силнија је и пламенија од љубави серафима и херувима, и њој се диве све небеске силе ангела и архангела.
Премда је живот Мајке Божије обавијен ћутањем, Господ је нашој православној Цркви дао да зна да њена љубав обухвата цео свет. Она Духом Светим види све људе на земљи и, као и њен Син, све жали и све воли.
О, када бисмо знали колико Пресвета воли све оне који испуњавају заповести Христове и како жали и тугује за оним који се не поправљају. Ово сам лично испитао. Не лажем, говорим пред лицем Бога, кога познаје душа моја: Духом познајем Пречисту Дјеву. Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам, као и њену љубав према нама. Да није било њеног милосрђа, давно бих пропао. Али, она је благоизволела да ме посети и да ме уразуми да више не грешим. Рекла ми је: „Тешко ми је кад погледам шта радиш“. Њене пријатне и тихе и кротке речи дубоко дирају душу. Прошло је више од 40 година, али не могу да заборавим те речи и не знам шта бих јој ја грешни дао за ту њену љубав према мени нечистом и како бих се захвалио благој и милостивој Матери Господњој.
Заиста, она је наша Заступница пред Богом и већ само њено име радује душу. Због њене љубави према нама радују се и небо и земља.
Велика је то и недокучива ствар. Мајка Божија живи на небу и непрестано гледа славу Божију, али не заборавља ни нас убоге и својим милосрђем штити сву земљу и све народе.
Такву нам је Пречисту Мајку Своју даровао Господ. Она је наша радост и узданица. Она је наша Мати по духу и блиска нам је као човек по својој природи. Свака хришћанска душа тежи њој с љубављу.



Коментари

Популарни постови са овог блога

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

О телевизији, архимадрит Рафаило

Телевизија је у нашем дому заузела неприлично место. Иако је само једно скромно средство информисања, телевизија је монополизовала и униформисала наш душевни живот. У древним временима, средиште породице заузимало је огњиште. Затим је ту био сто, за којим се окупљала породица након радног дана. За столом се није само обедовало већ се читало и Свето Писмо. Сада је место огњишта заузео телевизор. Међутим, телевизор не повезује већ раздваја чланове породице. Свако од нас је очаран плавим екраном. Карактеристично је да у просторији телевизор заузима место у коме се некада налазио угао са иконама. Древни Грци су говорили о духу куће, о даимону или генију, који смућује човеку мисли, о кућном духу који укућане мучи ноћним морама. Кућни дух нашег времена је у потпуности материјализован - то је телевизор. Свети оци су имали негативан став према позориштима и игроказима, који развијају способност маштања, а која је у тесној вези са страстима. Јован Златоусти је позориште називао школом...