Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Велики уторак

 У уторак Страсне седмице сећамо се приче о “десет девојака” из Јеванђеља.

Стога, Христе Жениче, уброј нас са мудрим девојкама и помилуј нас. Амин.

Христос проповеда у Јерусалимском храму. Старешине јеврејске траже да га ухвате и убију.

Синаксар

Зашто спаваш, душо моја? Зашто губиш дане у бескорисним бригама? Зашто си заузета пролазним стварима? Последњи час је близу и ускоро се растајемо од овдашњих ствари. Док још има времена уразуми се и завапи: Сагреших Ти, Спасе мој, не посеци ме као бесплодну смокву већ се, Христе, из благоутробија Твога, сажали се на мене зовућег Те у страху. Не остави ме испред одаја Христових невеста!

Јутрење

Велики уторак

Одбацимо лењост и пођимо у сусрет Христу, Женику бесмртном, са упаљеним светиљкама и песмама појући: Сва дела Господња, благословите Господа.

Нека буде довољно уља заједнице у сасудима наших душа и тада нећемо изгубити плату отишавши да купимо уље и запевајмо: Сва дела Господња, благословите Господа.

Примили сте једнаку благодат од Господа, уможите таланте уз помоћ Христа који вам их даде и појте: Сва дела Господња, благословите Господа.

Хвалимо Те, благосиљамо Те, и клањамо се ти се, Господе…

Јутрење

Велики уторак

Читања из Светог Писма: Јован 12:17-50.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

О телевизији, архимадрит Рафаило

Телевизија је у нашем дому заузела неприлично место. Иако је само једно скромно средство информисања, телевизија је монополизовала и униформисала наш душевни живот. У древним временима, средиште породице заузимало је огњиште. Затим је ту био сто, за којим се окупљала породица након радног дана. За столом се није само обедовало већ се читало и Свето Писмо. Сада је место огњишта заузео телевизор. Међутим, телевизор не повезује већ раздваја чланове породице. Свако од нас је очаран плавим екраном. Карактеристично је да у просторији телевизор заузима место у коме се некада налазио угао са иконама. Древни Грци су говорили о духу куће, о даимону или генију, који смућује човеку мисли, о кућном духу који укућане мучи ноћним морама. Кућни дух нашег времена је у потпуности материјализован - то је телевизор. Свети оци су имали негативан став према позориштима и игроказима, који развијају способност маштања, а која је у тесној вези са страстима. Јован Златоусти је позориште називао школом...