Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Петак пете седмице поста




Заглибљен стојим у духовном блату а нема снаге ни храбрости у мени; савладан сам буром прегрешења. Погледај на мене, Дјево, преклињем Тебе која си родила Слово, јединог Човекољупца. Избави ме од сваког греха, од свих душегубних страсти, сваког непријатељског зла, да бих ти радосно певао: Умоли Сина Свога и Бога, Непорочна, да опроштај греха дарује онима који са вером прибегавају покровитељству Твоме.

Јутрење – пета недеља Поста



Поуке Светих Отаца: Дух кротости се не усељава тамо где гнев или страст пребива.

Свети Јован Златоусти

Отворићу уста моја и испунићу се духа, говорићу Царици Мајци, видеће ме сви како се веселим, и опеваћу радосно сва Њена чудеса.

Химна из Акатиста



Молитва: Пресвета Богородице, помени нас у заступништву Твом пред возљубљеним Сином Твојим. Заштити нас, наше сроднике и ближње. Пресвета Мајко, молимо се и да у целом свету завлада мир. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 45:11-17

1 Мојс. 22:1-18

Прич. 17: 17-28, 18: 1-5.

Богомислена размишљања: Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.

Прич. 17:27

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.Архимандрит Тихон Шевкунов: Господ чува Своју цркву од нашег немара



Нас свештенике Господ заиста чува од властитих грешака, од расејаности, непажње, а понекад и од наших глупости!

По строгим црквеним правилима у цркви се на једном Часном Престолу током дана може служити само једна света Литургија. Ми у Сретењском манастиру много волимо ноћна богослужења, кад монаси имају могућност да се у осами помоле и да им ништа не одвлачи пажњу. На тим богослужењима нема мирјана, осим оних које сами понекад позовемо.

Једном приликом сам током Великог Поста нашао времена да одслужим ноћну Литургију Пређеосвећених Дарова. Па иако се за такво богослужење треба припремити целодневним строгим постом, то јест скоро целог дана и ноћи ништа се не једе и не пије, неколико наших старих парохијана замолило нас је да се причесте на тој светој Литургији.

Цео тај дан провео сам у пословима у нашем рјазанском скиту и кад сам се касно увече вратио у манастир, кренуо сам право у цркву. Будући да је на главном Престолу света Литургија, као и обично, служена тог јутра, преостало ми је да служим у малој цркви посвећеној светом Јовану Крститељу. У том олтару богослужења су била веома ретка.

Све је било спремно за богослужење. За певницом су била четворица бруцоша, а у цркви се молило шесторо мојих пријатеља, који су дошли с намером да се причесте.

Међутим, од самог почетка свете Литургије почело је да се догађа нешто необично. Обузео ме је немир који просто нисам могао да савладам. Нисам никако могао да се саберем па сам бркао возгласе, једва успевао да из Служебника прочитам молитве, које сам одавно знао, и уопште нисам схватао њихов смисао. Скоро исто се догађало и члановима хора. У покушају да се ускладе са мном студенти су певали тако да горе није могло бити, сваки пут би се збунили, затим почињали испочетка и поново грешили. Кад је најзад требало да померим завесу на Царским дверима, било је довољно да је само дотакнем па да с треском падне на под заједно с тешким држачем.

Никад у животу није ми се тако нешто догодило! Морао сам да прекинем службу. Потпуно збуњен изашао сам из олтара. Присутни су били забринути исто као и ја. Губећи се у нагађањима, за сваки случај упитао сам појце да није којим случајем данас већ служена Литургија у олтару посвећеном Светом Јовану.

– Наравно да јесте! – одговорише бруцоши. – Ми смо већ појали на светој Литургији коју је у четири поподне служио отац благајник.

Ухватио сам се за главу јер сам схватио да умало нисам одслужио другу Литургију на истом Часном Престолу!

– Зашто ми то нисте рекли?! – нападох студенте.

– Нисмо знали да се не сме служити и други пут – збуњено се згледаше бруцоши. – То још нисмо учили…

Е, баш лепо! Не само да сам крив, него сам још викао на децу. Добар старешина, нема шта! Ја сам тај који је требало унапред да упозори типикара, који је одговоран за распоред богослужења, да ћу те ноћи служити на том Часном Престолу, а не да будем лакомислен и да се уздам у то да у олтару светог Јована Претече вечерњу Литургију Пређеосвећених Дарова нико није служио пре мене.

На сву срећу, нисам стигао до најважнијег дела свете Литургије. Наместио сам покретни Престо у суседни олтар и тамо завршио свету Литургију.

Кад смо се касније окупили за трпезом, поново смо преживљавали оно што се догодило. Били смо задивљени тиме колико Господ чува Своју цркву од нашег немара и тешког греха, па макар он био и невољни. Како после свега не бити благодаран Господу за трпљење и бригу?

После тог случаја одлучили смо да типикар убудуће строго контролише распоред богослужења у манастиру. Знали смо да гарнишне неће сваки пут падати да нас опомену, него да ће нас можда тако лупити по глави да ћемо, хтели-не хтели, морати да се замислимо…

Дакако, не треба своје обавезе и свакодневне бриге да пребацујемо на Господа, јер, што би се рекло: помози сâм себи па ће ти и Бог помоћи. Мада, искрено речено, човек се увек потајно нада да га Господ неће напустити, да ће га сачувати, осигурати…

(Из књиге архимандрита Тихона Шевкунова „Несвети а свети“)

Са руског: Божана Стоjановић

Извор: Православие.ру


Коментари

Популарни постови са овог блога

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

О телевизији, архимадрит Рафаило

Телевизија је у нашем дому заузела неприлично место. Иако је само једно скромно средство информисања, телевизија је монополизовала и униформисала наш душевни живот. У древним временима, средиште породице заузимало је огњиште. Затим је ту био сто, за којим се окупљала породица након радног дана. За столом се није само обедовало већ се читало и Свето Писмо. Сада је место огњишта заузео телевизор. Међутим, телевизор не повезује већ раздваја чланове породице. Свако од нас је очаран плавим екраном. Карактеристично је да у просторији телевизор заузима место у коме се некада налазио угао са иконама. Древни Грци су говорили о духу куће, о даимону или генију, који смућује човеку мисли, о кућном духу који укућане мучи ноћним морама. Кућни дух нашег времена је у потпуности материјализован - то је телевизор. Свети оци су имали негативан став према позориштима и игроказима, који развијају способност маштања, а која је у тесној вези са страстима. Јован Златоусти је позориште називао школом...