Пређи на главни садржај

Поука Патријарха Павла: Узрок српске неслоге



Патријарх Павле је за живота дао много драгоцених поука и тумачења дилема савременог живљења. У једном интервјуу „Дверима“, осврнуо се на српску неслогу, чији узрок  види у „мајци свих грехова“ – гордости.
Верујемо да ћемо кроз речи патријарха Павла који је испричао кроз анегдоту током свог службовања на владичанској столици Рашко-призренске епархије, јасније видети актуелну политичку и свеукупну позорницу и боље разумети дилеме које проистичу из стања у којем се налазимо.
„Проблем је у несхватању основног јеванђељског принципа – љубави, на место којег влада сујета и гордост, а кад се гордост подигне онда долази до свађе и нетрпељивости. Наши непријатељи су компактни, а код нас је другачије.
Један Грк у оно доба, кад су наши преци долазили у ове крајеве прочитао нас је и забележио, па је записао:
`Код Срба се не може ништа учинити митом, ем што су неподмитљиви, ем због многих супротних гледишта`.
Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер кад је реч о нечему, може се ствар сагледати са више страна, али код нас често долази до онога што није више разлика у мишљењу, него што је злочин!
Био сам на Косову преко 34 године, па је било тешко добити дозволу у оно доба да се обнови нека црквица порушена у турско доба.
Али кад би понекад и добили дозволу, онда се састанемо ја, свештеник и црквени одбор да видимо какву ћемо цркву да градимо, колико имамо средстава, да ли ће имати кубе, од каквог материјала…
Онда каже један: `Најбоље би било да радимо од блокова, то је најјефтиније и најбрже`.
А други ће рећи: `Јесте од блокова, али нећемо ми за 10 година поново да градимо цркву, треба да градимо од мало трајнијег материјала`.
Па добро, имамо камена па ајде од камена да правимо.
А онда ће један да каже: `Ма знаш, ако будемо могли после неког времена да живопишемо, да метнемо фреске. По камену и садашњем малтеру, тешко ће то бити`.
Онда ће овај: `Па добро, она би споља била од камена, а унутра од цигле`.
Ето, колико различитих гледишта и свако има свог смисла.
Е сад имамо форум који ће одабрати од свега тога како црква да изгледа, од камена, од цигле, да има кубе, колико метара да има и тако то.
Е, све је ово до сада било добро, али сад код нас долази оно што није добро, што бива да не буде добро.
Они чије гледиште није узето у обзир, они не само да ће вам бити непријатељи, већ ће и употребити непријатеље да онемогуће да ви ишта  учините!
Немамо куд, тога се морамо ослободити. То је само једна гордост, једна сујета: `Ја па ја`!
А гордост је први грех који је постао у свету. Из гордости се дигао сатанаило, а од њега сатанисти који приповедају да су они све и свја. Ето то је та несрећа нашег народа.
Кад будемо тога свесни и будемо мало смиренији и макар толерантнији, ако већ нисмо у љубави, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога, не да га усвојимо ако оно није добро, али да га схватимо како не би дошло до толико мржње и да не дође до оног што нас толико цепа и дели према непријатељима, да је непријатељима то боље него нама самима“.
Тако је говорио наш добри родитељ Патријарх Павле. Када кроз овај поучни пример сагледамо српске политичке партије, које гледају међусобно да се сатру чак и око циљева око којих би морале да сарађују, онда видимо како је ствар једноставна и како смо сви ми робови сујете и гордости појединаца и интересних група.
Извор: Ин4С

Патријар Павле о гордости https://youtu.be/VMs56dE0r1s


Коментари

Популарни постови са овог блога

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

Поводом 75-годишњице Малог Принца

 Поводом 75-о годишњице књиге свих времена Мали Принц, Антоана де Сент-Егзиперија која је наизглед књига само за децу али је у суштини књига за сву децу од 7 до 107. О саборности и хришћанском богословљу кроз Малог Принца из архиве Радија Светигоре, говори блаженопочивши митрополит Амфилохије. https://svetigora.com/katedra-mitropolit-amfilohije-licnost-i-sabornost-crkve-mali-princ/