Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Понедељак четврте седмице поста - Препознавање гордости код себе



Христе Спасе мој, постадох налик на човека запалог међу разбојнике, који беше рањен и лежаше полумртав, јер због греха мојих, ране су ми још теже од његових.
Покраден, он је вапио плачући: “Спаситељу, тешко сам рањен, не остави ме разбојницима.” Тако се и ја Теби молим, милостиви Господе, спаси ме.

Ум мој је шибан од злобних разбојника и рђавих помисли бичем грехова. Исцели ме, Христе Спасе мој, и спаси ме, јер си богат милошћу Својом.

Јутрење – четврта недеља поста
Поуке Светих Отаца: Но, будимо храбри, сви страсни и немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо Христу немоћ и слабост своје душе.  Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља.
Свети Јован Лествичник

Молитва:
Господе, срцем и умом ти кличемо: помози нам да видећи пролазност и трулеж овога света не заборавимо да се Ти увек са нама. Дај нам снагу да издржимо промене које се дешавају у свету и спаси и помилуј људе Твоје и сав свет Твој. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 14:24-31
1 Мојс. 8:21-22, 9:1-7
Прич. 11:29-31, 12:1-6.

Богомислена размишљања: Плод је праведников дрво животно, и мудрост обучава душе. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику.
Прич. 11:30-31

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Препознавање гордости код себе

На питање како да схватимо да смо постали горди, архиепископ Јаков пише: “Да би то схватио и осетио, треба да обратиш пажњу на то како се осећаш кад ти неко учини нешто што је против твпје воље. Ако се тад код тебе појаве незадовољство и гнев, уместо размишљањао томе како да мирно исправиш грешку коју је неко себи дозволио, знај да си горд, и то веома горд. Ако те и најмањи неуспех у послу ожалости и због тога западнеш у чамотињу и осећаш се нелагодно, и то до те мере да те не може развеселити ни помисао на промисао Божији који учествује у нашим пословима, знај да си горд, и то веома горд. Ако си ревностан кад је реч о твојим потребама и равнодушан кад је реч о потребама других људи, знај да си горд, и то веома горд. Ако се радујеш нечијем неуспеху, па макар то био и твој непријатељ, а неочекивана срећа ближњих те чини тужним, знај да си горд, и то веома горд. Ако је за тебе увредљиво то што неко скромно примети твоје мане, а пријају ти похвале твојим непостојећим вредностима, знај да си горд, и то веома горд.”

Овим знацима може се додати само још то да је знак гордости и то кад човека хвата страх. Свети Јован Лествичник о томе пише: “Горда душа је робиња страха. Будућо да се узда у себе, плаши се и најмањег звука, па чак и саме сенке. Плашљиви људи често се лишавају разума, а и праведно је да Господ оставља горде да би тако и друге научио да не буду охоли и уображени….Пример крајње гордости је кад човек ради славе лицемерно показује врлине које нема.” Схиигуман Сава, књига Хришћанске врлине и гордост



Коментари

Популарни постови са овог блога

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

О телевизији, архимадрит Рафаило

Телевизија је у нашем дому заузела неприлично место. Иако је само једно скромно средство информисања, телевизија је монополизовала и униформисала наш душевни живот. У древним временима, средиште породице заузимало је огњиште. Затим је ту био сто, за којим се окупљала породица након радног дана. За столом се није само обедовало већ се читало и Свето Писмо. Сада је место огњишта заузео телевизор. Међутим, телевизор не повезује већ раздваја чланове породице. Свако од нас је очаран плавим екраном. Карактеристично је да у просторији телевизор заузима место у коме се некада налазио угао са иконама. Древни Грци су говорили о духу куће, о даимону или генију, који смућује човеку мисли, о кућном духу који укућане мучи ноћним морама. Кућни дух нашег времена је у потпуности материјализован - то је телевизор. Свети оци су имали негативан став према позориштима и игроказима, који развијају способност маштања, а која је у тесној вези са страстима. Јован Златоусти је позориште називао школом...