Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Среда четврте седмице поста - Схиигуман Сава: Препознавање гордости код себе


Народе верни, узмимо на себе велики труд у ово време уздржања, да би смо стекли велику славу избављени из огња пакленог милосрђем великога Бога и Цара.


Вечерње – четврта недеља поста


Поуке Светих Отаца: Угушуј ум који је, заокупљен самим собом, непромишљено подложан да оговара и осуђује брата, тако што ћеш делима указивати ближњем сваку љубав и пажњу.


Свети Јован Лествичник


Молитва:


Помози нам да се покајемо за путеве који нису Твоји и Теби угодни. Још нам пружи помоћ да би нам биле опроштене помисли које нису у складу са Твојим промислом. Ово тражимо у највећем смирењу, Господе, јер се једино уз Твоју помоћ може очистити наше срце, ум и душа. Само нам Ти можеш подарити опроштај и многожељени мир. Амин.


Читања из Светог Писма:


Иса. 26:21 27:1-9


1 Мојс. 9:18-29, 10:1


Прич. 12:23-28, 13:1-9.

Богомислена размишљања: На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.

Прич. 12: 28


Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.


Препознавање гордости код себе


На питање како да схватимо да смо постали горди, архиепископ Јаков пише: “Да би то схватио и осетио, треба да обратиш пажњу на то како се осећаш кад ти неко учини нешто што је против твпје воље. 


Ако се тад код тебе појаве незадовољство и гнев, уместо размишљањао томе како да мирно исправиш грешку коју је неко себи дозволио, знај да си горд, и то веома горд. 

Ако те и најмањи неуспех у послу ожалости и због тога западнеш у чамотињу и осећаш се нелагодно, и то до те мере да те не може развеселити ни помисао на промисао Божији који учествује у нашим пословима, знај да си горд, и то веома горд. 

Ако си ревностан кад је реч о твојим потребама и равнодушан кад је реч о потребама других људи, знај да си горд, и то веома горд. 

Ако се радујеш нечијем неуспеху, па макар то био и твој непријатељ, а неочекивана срећа ближњих те чини тужним, знај да си горд, и то веома горд. 

Ако је за тебе увредљиво то што неко скромно примети твоје мане, а пријају ти похвале твојим непостојећим вредностима, знај да си горд, и то веома горд.”

Овим знацима може се додати само још то да је знак гордости и то кад човека хвата страх. Свети Јован Лествичник о томе пише: “Горда душа је робиња страха. Будући да се узда у себе, плаши се и најмањег звука, па чак и саме сенке. Плашљиви људи често се лишавају разума, а и праведно је да Господ оставља горде да би тако и друге научио да не буду охоли и уображени….Пример крајње гордости је кад човек ради славе лицемерно показује врлине које нема.”


Схиигуман Сава

Коментари

Популарни постови са овог блога

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом. Ако си распет као разбојник онда признај Бога као благодарни... Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет... Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га распели, твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово). Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању. Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,  плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса... Буди Петар или Јован, похитај ка гробу. Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме. Познај оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој двоструког силаска? У чему смисао? Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће? Свети Григорије Богослов Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тај...

Свети Јустин Поповић: Гносеологија Светог Исака Сирина

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми...

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

Поводом 75-годишњице Малог Принца

 Поводом 75-о годишњице књиге свих времена Мали Принц, Антоана де Сент-Егзиперија која је наизглед књига само за децу али је у суштини књига за сву децу од 7 до 107. О саборности и хришћанском богословљу кроз Малог Принца из архиве Радија Светигоре, говори блаженопочивши митрополит Амфилохије. https://svetigora.com/katedra-mitropolit-amfilohije-licnost-i-sabornost-crkve-mali-princ/