ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Преузето са сајта Српског православног манастира Лепавина Аутор: Теимураз Кристинашвили Скоро свакога дана срећемо бескућнике, људе које често презриво називају "скитницама". Срећемо их на железничким станицама, у близини метроа, на градским трговима, у парковима, и наравно, испред цркава, како траже новац. Сваки пут кад их угледамо, са опрезом постављамо питања: “Да ли би требало да им дајемо милостињу или не? Колико? Има ли смисла уопште давати?” Људи су углавном подељени у две групе. Првој групи припадају они који без размишљања и запиткивања дају према својим могућностима, испуњавајући заповест Господњу: “Који иште од тебе, подај му и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.” (Мт.5:42) Другој групи припадају они који не дају новац; они сматрају да не треба да повлађују ‘просјачкој мафији', јер саучествују у њиховом греху пијанства, лажи, итд. Ови људи су спремни да испуне заповест Христову, да помогну људима, али само онима којима је заиста н

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај