У име Оца, Сина и Светога Духа.
Уз Божију помоћ и благослов Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, септембра месеца 2004. године почели су радови на изградњи храма Рођења св. Јована Крститеља на Петловом Брду, у улици Сретена Младеновића Мике 23б. Како се са ширењем Београда и градњом нових стамбених насеља код верника све више осећала потреба за подизањем месних храмова, тако је и од парохијана Петловог и Лабудовог Брда, на челу са својим парохом протојерејем Недељком Божићем потекла једна таква иницијатива за изградњу храма, у коме би сви они задовољавали своје духовне и верске потребе.
Тадашњи парох V раковичке парохије, протојереј Недељко Божић својим актом бр. 519 од 25. јуна 1998. године доставља Његовој Светости иницијативни предлог у има верника за подизање новог храма, коме би парохијски припадала следећа насеља: Лабудово и Петлово Брдо, Кнежевац и Кијево.
На дан св. Ап. Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 1998. године, након Свете литургије у храму у Раковици, одржана је у канцеларији кратка седница у присуству архијерејског намесника београдско-посавског протојереја Радича Радичевића, протојереја Недељка Божића, протојереја Станка Трајковића, протојереја Бранка Митровића, председника општине Раковица г-дина Предрага Докмановића. Арх. г-дина Милорада Манојловића и групе верника, на којој је договорено да се тога дана у поменутом саставу изађе на терен и изврши увиђај и идентификација земљишта повољног за градњу храма. Овом приликом предложена локација оцењена је као врло повољна и прихватљива.
Својим актом бр. 641. од 7. августа 1998. године протојереј Недељко Божић моли Његову Светост да благослови формирање грађевинског одбора, да би се што пре приступило припремним радовима око градње храма. Одлуком ЕУО бр. 277. од 18. августа 1998. године Његова Светост је благоизволео именовати и потврдити предложени грађевински одбор.
Како је врло брзо у Србији, па и у Београду наступило ратно стање проузроковано неправедним бомбардовањем од стране НАТО пакта, са плановима око почетка градње храма се привремено одустало.
Протојереј Недељко Божић актом бр. 330. од 10.августа 2000. године моли Његову Светост да га разреши даљих обавеза око градње храма због заузетости око довршетка цркве у Рушњу, где је такође парох, а да обавезу око изградње храма на петловом Брду преузме јереј Предраг Тодоровић, VI парох раковички, у чијој парохији се и налази земљиште на коме треба да се зида нови храм.
Његова Светост својим актом АЕМ бр.941. од 15. октобра 2000. године прихвата овај предлог тако што одређује протојереја-ставрофора Ђурађа Станића, III пароха раковичког и јереја Предрага Тодоровића, VI пароха раковичког, да уз помоћ стручних лица руководе пословима око изградње овог храма на Петловом Брду, а који ће бити посвећен Рођењу св. Јована Крститеља.
Одмах се кренуло у реализацију прибављања многобројних дозвола и сагласности неопходних за почетак градње храма, које су мукотрпно и са огромним трудом, у врло кратком временском периоду прибавили о. Ђурађ и о. Предраг.
Након прикупљене потребне документације, а пре свега добијања решења Скупштине града Београда о додели земљишта Српској православној цркви (бр.463-193/01-ИО од 16.фебруара 2001. године), кренуло се најпре са рашчишћавањем терена на коме је околно становништво годинама одлагало шут и разни отпад, што нам је додатно отежало радове и повећало трошкове. Послови на изградњи храма поверени су г-дину Милошу Медићу, власнику грађевинског предузећа „Виторекс“ из Београда, чији су радници уз велики уложени труд под изузетно тешким условима за рад успели да припреме парцелу за почетак градње, и да за непуних годину дана озидају темеље новога храма.
Његова светост Патријарх Павле уз учешће многобројног свештенства и огромног броја верника који су дошли да узму учешћа у молитви и доживе духовну радост освештао је темеље 21. јуна 2005. године, и својим присуством и началствовањем подарио благослов свима присутнима и житељима овог дела града Београда, који су Му на томе били и док живе биће неизмерно захвални.
Комплекс цркве са пратећим објектима пројектовао је дипл. инж. Архитектуре г-дин Драган Бабић из Београда са својим стручним сарадницима, међу којима се истиче проф. Архитектонског факултета.
Коментари
Постави коментар