Пређи на главни садржај

Летопис храма




У име Оца, Сина и Светога Духа.

Уз Божију помоћ и благослов Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, септембра месеца 2004. године почели су радови на изградњи храма Рођења св. Јована Крститеља на Петловом Брду, у улици Сретена Младеновића Мике 23б. Како се са ширењем Београда и градњом нових стамбених насеља код верника све више осећала потреба за подизањем месних храмова, тако је и од парохијана Петловог и Лабудовог Брда, на челу са својим парохом протојерејем Недељком Божићем потекла једна таква иницијатива за изградњу храма, у коме би сви они задовољавали своје духовне и верске потребе.

Тадашњи парох раковичке парохије, протојереј Недељко Божић  својим актом бр. 519 од 25. јуна 1998. године доставља Његовој Светости иницијативни предлог у има верника за подизање новог храма, коме би парохијски припадала следећа насеља: Лабудово и Петлово Брдо, Кнежевац и Кијево.

На дан св. Ап. Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 1998. године, након Свете литургије у храму у Раковици, одржана је у канцеларији кратка седница у присуству архијерејског намесника београдско-посавског протојереја Радича Радичевића, протојереја Недељка Божића, протојереја Станка Трајковића, протојереја Бранка Митровића, председника општине Раковица г-дина Предрага Докмановића. Арх. г-дина Милорада Манојловића и групе верника, на којој је договорено да се тога дана у поменутом саставу изађе на терен и изврши увиђај и идентификација земљишта повољног за градњу храма. Овом приликом предложена локација оцењена је као врло повољна и прихватљива.

Својим актом бр. 641. од 7. августа 1998. године протојереј Недељко Божић моли Његову Светост да благослови формирање грађевинског одбора, да би се што пре приступило припремним радовима око градње храма. Одлуком ЕУО бр. 277. од 18. августа 1998. године Његова Светост је благоизволео именовати и потврдити предложени грађевински одбор.

Како је врло брзо у Србији, па и у Београду наступило ратно стање проузроковано неправедним бомбардовањем од стране НАТО пакта, са плановима око почетка градње храма се привремено одустало.

Протојереј Недељко Божић актом бр. 330. од 10.августа 2000. године моли Његову Светост да га разреши даљих обавеза око градње храма због заузетости око довршетка цркве у Рушњу, где је такође парох, а да обавезу око изградње храма на петловом Брду преузме јереј Предраг Тодоровић, VI парох раковички, у чијој парохији се и налази земљиште на коме треба да се зида нови храм.

Његова Светост својим актом АЕМ бр.941. од 15. октобра 2000. године прихвата овај предлог тако што одређује протојереја-ставрофора Ђурађа Станића, III пароха раковичког и јереја Предрага Тодоровића, VI пароха раковичког, да уз помоћ стручних лица руководе пословима око изградње овог храма на Петловом Брду, а који ће бити посвећен Рођењу св. Јована Крститеља.

Одмах се кренуло у реализацију прибављања многобројних дозвола и сагласности неопходних за почетак градње храма, које су мукотрпно и са огромним трудом, у врло кратком временском периоду прибавили о. Ђурађ и о. Предраг.

Након прикупљене потребне документације, а пре свега добијања решења Скупштине града Београда о додели земљишта Српској православној цркви (бр.463-193/01-ИО од 16.фебруара 2001. године), кренуло се најпре са рашчишћавањем терена на коме је околно становништво годинама одлагало шут и разни отпад, што нам је додатно отежало радове и повећало трошкове.  Послови на изградњи храма поверени су г-дину Милошу Медићу, власнику грађевинског предузећа „Виторекс“ из Београда, чији су радници уз велики уложени труд под изузетно тешким условима за рад успели да припреме парцелу за почетак градње, и да за непуних годину дана озидају темеље новога храма.

Његова светост Патријарх Павле уз учешће многобројног свештенства и огромног броја верника који су дошли да узму учешћа у молитви и доживе духовну радост освештао је темеље 21. јуна 2005. године, и својим присуством и началствовањем подарио благослов свима присутнима и житељима овог дела града Београда, који су Му на томе били и док живе биће неизмерно захвални.

Комплекс цркве са пратећим објектима пројектовао је дипл. инж. Архитектуре г-дин Драган Бабић из Београда са својим стручним сарадницима, међу којима се истиче проф. Архитектонског факултета.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај