Пређи на главни садржај

Летопис храма




У име Оца, Сина и Светога Духа.

Уз Божију помоћ и благослов Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, септембра месеца 2004. године почели су радови на изградњи храма Рођења св. Јована Крститеља на Петловом Брду, у улици Сретена Младеновића Мике 23б. Како се са ширењем Београда и градњом нових стамбених насеља код верника све више осећала потреба за подизањем месних храмова, тако је и од парохијана Петловог и Лабудовог Брда, на челу са својим парохом протојерејем Недељком Божићем потекла једна таква иницијатива за изградњу храма, у коме би сви они задовољавали своје духовне и верске потребе.

Тадашњи парох раковичке парохије, протојереј Недељко Божић  својим актом бр. 519 од 25. јуна 1998. године доставља Његовој Светости иницијативни предлог у има верника за подизање новог храма, коме би парохијски припадала следећа насеља: Лабудово и Петлово Брдо, Кнежевац и Кијево.

На дан св. Ап. Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 1998. године, након Свете литургије у храму у Раковици, одржана је у канцеларији кратка седница у присуству архијерејског намесника београдско-посавског протојереја Радича Радичевића, протојереја Недељка Божића, протојереја Станка Трајковића, протојереја Бранка Митровића, председника општине Раковица г-дина Предрага Докмановића. Арх. г-дина Милорада Манојловића и групе верника, на којој је договорено да се тога дана у поменутом саставу изађе на терен и изврши увиђај и идентификација земљишта повољног за градњу храма. Овом приликом предложена локација оцењена је као врло повољна и прихватљива.

Својим актом бр. 641. од 7. августа 1998. године протојереј Недељко Божић моли Његову Светост да благослови формирање грађевинског одбора, да би се што пре приступило припремним радовима око градње храма. Одлуком ЕУО бр. 277. од 18. августа 1998. године Његова Светост је благоизволео именовати и потврдити предложени грађевински одбор.

Како је врло брзо у Србији, па и у Београду наступило ратно стање проузроковано неправедним бомбардовањем од стране НАТО пакта, са плановима око почетка градње храма се привремено одустало.

Протојереј Недељко Божић актом бр. 330. од 10.августа 2000. године моли Његову Светост да га разреши даљих обавеза око градње храма због заузетости око довршетка цркве у Рушњу, где је такође парох, а да обавезу око изградње храма на петловом Брду преузме јереј Предраг Тодоровић, VI парох раковички, у чијој парохији се и налази земљиште на коме треба да се зида нови храм.

Његова Светост својим актом АЕМ бр.941. од 15. октобра 2000. године прихвата овај предлог тако што одређује протојереја-ставрофора Ђурађа Станића, III пароха раковичког и јереја Предрага Тодоровића, VI пароха раковичког, да уз помоћ стручних лица руководе пословима око изградње овог храма на Петловом Брду, а који ће бити посвећен Рођењу св. Јована Крститеља.

Одмах се кренуло у реализацију прибављања многобројних дозвола и сагласности неопходних за почетак градње храма, које су мукотрпно и са огромним трудом, у врло кратком временском периоду прибавили о. Ђурађ и о. Предраг.

Након прикупљене потребне документације, а пре свега добијања решења Скупштине града Београда о додели земљишта Српској православној цркви (бр.463-193/01-ИО од 16.фебруара 2001. године), кренуло се најпре са рашчишћавањем терена на коме је околно становништво годинама одлагало шут и разни отпад, што нам је додатно отежало радове и повећало трошкове.  Послови на изградњи храма поверени су г-дину Милошу Медићу, власнику грађевинског предузећа „Виторекс“ из Београда, чији су радници уз велики уложени труд под изузетно тешким условима за рад успели да припреме парцелу за почетак градње, и да за непуних годину дана озидају темеље новога храма.

Његова светост Патријарх Павле уз учешће многобројног свештенства и огромног броја верника који су дошли да узму учешћа у молитви и доживе духовну радост освештао је темеље 21. јуна 2005. године, и својим присуством и началствовањем подарио благослов свима присутнима и житељима овог дела града Београда, који су Му на томе били и док живе биће неизмерно захвални.

Комплекс цркве са пратећим објектима пројектовао је дипл. инж. Архитектуре г-дин Драган Бабић из Београда са својим стручним сарадницима, међу којима се истиче проф. Архитектонског факултета.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај