Пређи на главни садржај

Летопис храма




У име Оца, Сина и Светога Духа.

Уз Божију помоћ и благослов Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, септембра месеца 2004. године почели су радови на изградњи храма Рођења св. Јована Крститеља на Петловом Брду, у улици Сретена Младеновића Мике 23б. Како се са ширењем Београда и градњом нових стамбених насеља код верника све више осећала потреба за подизањем месних храмова, тако је и од парохијана Петловог и Лабудовог Брда, на челу са својим парохом протојерејем Недељком Божићем потекла једна таква иницијатива за изградњу храма, у коме би сви они задовољавали своје духовне и верске потребе.

Тадашњи парох раковичке парохије, протојереј Недељко Божић  својим актом бр. 519 од 25. јуна 1998. године доставља Његовој Светости иницијативни предлог у има верника за подизање новог храма, коме би парохијски припадала следећа насеља: Лабудово и Петлово Брдо, Кнежевац и Кијево.

На дан св. Ап. Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 1998. године, након Свете литургије у храму у Раковици, одржана је у канцеларији кратка седница у присуству архијерејског намесника београдско-посавског протојереја Радича Радичевића, протојереја Недељка Божића, протојереја Станка Трајковића, протојереја Бранка Митровића, председника општине Раковица г-дина Предрага Докмановића. Арх. г-дина Милорада Манојловића и групе верника, на којој је договорено да се тога дана у поменутом саставу изађе на терен и изврши увиђај и идентификација земљишта повољног за градњу храма. Овом приликом предложена локација оцењена је као врло повољна и прихватљива.

Својим актом бр. 641. од 7. августа 1998. године протојереј Недељко Божић моли Његову Светост да благослови формирање грађевинског одбора, да би се што пре приступило припремним радовима око градње храма. Одлуком ЕУО бр. 277. од 18. августа 1998. године Његова Светост је благоизволео именовати и потврдити предложени грађевински одбор.

Како је врло брзо у Србији, па и у Београду наступило ратно стање проузроковано неправедним бомбардовањем од стране НАТО пакта, са плановима око почетка градње храма се привремено одустало.

Протојереј Недељко Божић актом бр. 330. од 10.августа 2000. године моли Његову Светост да га разреши даљих обавеза око градње храма због заузетости око довршетка цркве у Рушњу, где је такође парох, а да обавезу око изградње храма на петловом Брду преузме јереј Предраг Тодоровић, VI парох раковички, у чијој парохији се и налази земљиште на коме треба да се зида нови храм.

Његова Светост својим актом АЕМ бр.941. од 15. октобра 2000. године прихвата овај предлог тако што одређује протојереја-ставрофора Ђурађа Станића, III пароха раковичког и јереја Предрага Тодоровића, VI пароха раковичког, да уз помоћ стручних лица руководе пословима око изградње овог храма на Петловом Брду, а који ће бити посвећен Рођењу св. Јована Крститеља.

Одмах се кренуло у реализацију прибављања многобројних дозвола и сагласности неопходних за почетак градње храма, које су мукотрпно и са огромним трудом, у врло кратком временском периоду прибавили о. Ђурађ и о. Предраг.

Након прикупљене потребне документације, а пре свега добијања решења Скупштине града Београда о додели земљишта Српској православној цркви (бр.463-193/01-ИО од 16.фебруара 2001. године), кренуло се најпре са рашчишћавањем терена на коме је околно становништво годинама одлагало шут и разни отпад, што нам је додатно отежало радове и повећало трошкове.  Послови на изградњи храма поверени су г-дину Милошу Медићу, власнику грађевинског предузећа „Виторекс“ из Београда, чији су радници уз велики уложени труд под изузетно тешким условима за рад успели да припреме парцелу за почетак градње, и да за непуних годину дана озидају темеље новога храма.

Његова светост Патријарх Павле уз учешће многобројног свештенства и огромног броја верника који су дошли да узму учешћа у молитви и доживе духовну радост освештао је темеље 21. јуна 2005. године, и својим присуством и началствовањем подарио благослов свима присутнима и житељима овог дела града Београда, који су Му на томе били и док живе биће неизмерно захвални.

Комплекс цркве са пратећим објектима пројектовао је дипл. инж. Архитектуре г-дин Драган Бабић из Београда са својим стручним сарадницима, међу којима се истиче проф. Архитектонског факултета.

Коментари

Популарни постови са овог блога

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам

ЧАСНИ ВЕЛИКИ ПОСТ: Уторак друге седмице Великог Поста

Уторак друге седмице Великог Поста Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље. Јутрење – у другу недељу поста Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше… Свети Григорије Палама Молитва: Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 5:7-16 1 Мојс. 4:8-15 Прич. 5:1-15 Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. Иса. 5:16 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д