Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути пост

ЗНАЦИ НЕМАЊА СТРАХА БОЖЈЕГ - Свети Николај Жички

 Свети Николај Жички Ако претрпиш губитак, или ма на који начин будеш лишен ствари које теби припадају и тиме се ожалостиш, немаш страха Божјег.  Ако те хвале и ти са задовољством примаш похвалу - немаш страха Божјег.  Ако о теби кажу што неистинито и ти се смутиш - немаш страха Божјег.  Ако у разговору са браћом тражиш да твоја реч буде изнад речи других - немаш страха Божјег. Ако практикујеш да посећујеш славне овог света, да би направио познанства и пријатељства са њима - немаш страха Божјег. Ако се не обрати пажња твојим речима и ти се нађеш увређен због тога немаш страха Божјег. Побројани знаци показују, да је жив стари грешни човек у хришћанину, који је њиме загосподарио.
Недавни постови

Посебна веза између Светог Нектарија и Светог Амфилохија

1. Када је Свети Нектарије подигао манастир за своје духовне кћери на Егини, редовно би долазио и са њим служио један новопосвећени млади ђакон; то је био будући старац Амфилохије Макрис, који је у то време био духовно чедо светог Нектарија. Свети Нектарије је разабрао светост Амфилохија и да у њему обитава Дух Свети. Он је то открио монахињама манастира, када су питале Светог Нектарија зашто је дозволио младићу да дође да литургује са њим и причести монахиње, пошто је манастир био за мушкарце, односно нико није смео на манастира осим њиховог остарелог духовника, који је такође дозволио само старца Амфилохија Макриса и старца Филотеја Зервакоса. Светитељ им је одговорио ће „овај младић Амфилохије једног дана бити поштован као светац“. 2. Њихове душе су се још више сјединиле на последњој литургији коју су заједно служили годину дана пре упокојења Светог Нектарија 1920. Њихова духовна веза постала је интензивнија када је светац задужио Амфилохија да се брине о болесној монахињи у њеној к

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: Срце уз Часни пост – Четврта недеља

  Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога. и ово је што погани човјека (Мат. 15, 19). 1.     Ове речи говори Господ твој, сине мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била претворена у извор не живота но смрти и сваке трулежи. 2.     Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући, који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувишка срца (Мат. 12, 34). Наш језик је, дакле, гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу такав гад и на језику. Оно што је у срцу, прелива се и излива на уста. 3.     Дубоко је срце човечје, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко срце човечје! У срце човечје може све стати, а оно једино у Тебе, Боже наш. И чистота ангелска и нечистота паклена може наћи стана у срцу човечјем. Барометар срца човечјег носи своје бројке од дна пакла до врха небеса. 4.     Зато ти је речено: Сврх свега

Кроз Часни Пост: Недеља четврте седмице

  Помен светог Оца нашег Јована Лествичника Ти се показа као пустиножитељ и у телу ангел и чудотворац Богоносни оче наш Јоване. Постом, молитвом и бдењем небеске благодатне дарове си примио, и исцељујући болне и душе оних који ти се са вером обраћају. Слава Њему који Ти даваше крепост, слава Њему који те овенча, слава Њему који тобом дарује свима људима исцељење. Јутрење – четврта недеља поста (Химна светом Јовану Лествичнику) Прошавши средину овог светог времена Поста, радосно пођимо ка преосталом, помазавши душе јелејем милосрђа, да би се удостојили поклонити се Божанском старадању Христа Бога нашег, и дочекали Његово страшно и свето Васкрсење. Вечерње у недељу средопосну Молитва: Помози нам, Господе, са светим Јованом Лествичником као надахнућем, да и ми постепено проводимо у делању ово свето време уздржања и поста, да би Те поново обрели и у љубави и смирењу имали удела у заједници са свима ближњима, великим даром љубави Твоје, ишчекујући дан Твог великог и светог Васкрења. Амин. Ч

О недоличности разговарања у цркви за време свештених богослужења

Занемаривши сада и веће врлине, рећи ћу вам следеће: када се, стојећи заједно с  вама пред Богом у свештеној Цркви, осврнем и погледам на оне који разборито и скрушено узносе Богу песмопојања и прозбе или, пак, видим некога где ћутећи стоји и пажљиво слуша сабранога ума, тај један једини поглед ме испуњава радошћу и усхићењем и ја прослављам Оца Који је на Небесима и Христа без Кога нико не може чинити ништа добро и кроз Кога се савршава сваки људски напредак. 16. Шта, међутим, да кажемо о онима који не стоје (пред Богом) у ћутању нити учествују у појању славословља, него разговарају један са другим и нашу словесну службу Богу мешају са световним празнословљем, сами не слушајући свештене и богонадахнуте речи а ометајући оне који желе да слушају? Докле ћете, љубљени, храмати на обе ноге, како би рекао Илија Тесвићанин, ви који желите истовремено да учествујете и у молитвама и у недоличним, овоземаљским разговорима, који не исправљате један другога као што би то требало, но један другог