"На почетку вежбања у њему, самопрекоревање има карактер несвесног механизма: изговара се само речима, без нарочите благонаклоности срца, чак супротно осећању срца..." Дом душе је трпљење, јер она живи у њему; храна душе је смирење, зато што се она храни њиме,“[1] рекао је свети Илија Екдик. И заиста: док се храни светом храном смирења, душа може да обитава у светом дому трпљења. А чим недостане те хране, душа излази из дома трпљења. Као вихор отима је душевни немир, односи, ковитла. Као таласи подижу се у њој разне страсне помисли и осећања, потапају је у дубину безумних и грешних размишљања, маштања, речи и поступака. Душа запада у стање изнемоглости, мрачног унинија, често се приближава понорима убиственог очајања и потпуног растројства. Хоћеш ли да непрестано обитаваш у светом дому трпљења? Снабдеј се храном, неопходном за такво обитавање: налази и умножавај у себи помисли и осећања смирења. То смирење које припрема за трпљење невоља пре њиховог доласка и потп