ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

"На почетку вежбања у њему, самопрекоревање има карактер несвесног механизма: изговара се само речима, без нарочите благонаклоности срца, чак супротно осећању срца..." Дом душе је трпљење, јер она живи у њему; храна душе је смирење, зато што се она храни њиме,“[1] рекао је свети Илија Екдик. И заиста: док се храни светом храном смирења, душа може да обитава у светом дому трпљења. А чим недостане те хране, душа излази из дома трпљења. Као вихор отима је душевни немир, односи, ковитла. Као таласи подижу се у њој разне страсне помисли и осећања, потапају је у дубину безумних и грешних размишљања, маштања, речи и поступака. Душа запада у стање изнемоглости, мрачног унинија, често се приближава понорима убиственог очајања и потпуног растројства. Хоћеш ли да непрестано обитаваш у светом дому трпљења? Снабдеј се храном, неопходном за такво обитавање: налази и умножавај у себи помисли и осећања смирења. То смирење које припрема за трпљење невоља пре њиховог доласка и потп

Архимандрит др Јустин Поповић БЕСЕДА НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА (Манастир Ћелије, 1966. године) Данас, данас Пустињак иде, испред кога? На шест месеци раније[1] улази у овај свет - ко? Пустињак Јован Крститељ. За хлеб знао није, јео је траву, дивљи мед целог живота[2]. За кров над главом знао није, живео је у пустињи: небо покривач, земља постеља, суви, врели песак. Хаљина, само кожа од камиле. А он сав везан за Небо, Анђео на земљи. Заиста, Анђео на земљи. Сам Спаситељ кад су Га питали о Јовану Крститељу, одговорио: Ово није само Пророк, он је више од пророка, он је Анђео, Анђео у телу[3]. Тај Анђео у телу јавио се испред кога у овоме свету? Јавио се испред Бога. Требао је Бог да сиђе у овај свет, а ко да му прокрчи пут, ко да пропути пут Богу Који се јавља на земљи, земљи која се сва претворила у пустињу греха и смрти? Кога да пошаље Господ испред Њега, испред Себе Сама? Њега - великог Испосника, непрестаног Молитвеника, Пустињака још од колевке. Како овај

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег . На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до И

  Сетићете се некад мојих речи, видећете!   Што смо ми више презирали свој народ, да бисмо њима угодили, то су нас они више презирали. Умиљавали смо се око њих, страсно им исповедали своје „европске” погледе и убеђења, а они нас, с висине, нису ни слушали, или су с учтивим осмехом, желећи да вас се што пре отарасе, додавали - да их нисмо добро разумели. Ако је тај њихов универзални идеал створен само на Западу, треба ли га сматрати толико савршеним да се сваки народ одрекне свог доприноса стварању општељудског идеала и да се преда пасивном усвајању таквог идеала по западњачким брошурама и књигама? Не, само онда ће човечанство живети пуним животом када се сваки народ буде развио и када буде своја усавршена начела унео у заједничку ризницу свих народа - када буде понудио своју најбољу страну. Можда се тек тада може машта- ти о општем људском идеалу. Сваки народ, живећи на свом тлу и у специфичним услови- ма, у зависности од земље коју насељава, обавезно ствара свој по