Пређи на главни садржај

О ОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊИХ

Преподобни Силуан Светогорац


Не судите

Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе

Драги  моји, нека ове речи Господа нашега Исуса Христа буду закон у нашем животу... „Не судите!“ изгледа лака заповест. Лака, јер када бисмо је анализирали са пажњом, могуће је закључити да је лако избећи осуде. Лако је заштитити душу нашу и наша уста од ње. Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе. То је нешто спољашње, посебно када се не зачиње из мржње и нетрпељивости, него из наше уобичајене навике да увек причамо о неком другоме
У стварности, осуда је тежак грех. На жалост, лако се шири. Осуду сусрећемо свуда. То је као загађени ваздух који ми свакодневно удишемо. То је толико уобичајена појава да се може рећи да је постала нормална за човека. „Ништа не причињава човеку веће задовољство, него да осуђује друге“, каже Свети Григорије Богослов. Управо због лаког ширења осуде, тешко је борити се против ње. Тешко је борити се против овог греха, а још теже испуњавати Божју заповест која гласи: „Не судите!“
Нико не може оспорити ово тужно стање у нама, али ни једна особа здравих рамишљања не може тврдити да је осуда оправдавајућа. Тешко нама ако, као етичко мерило за вођење исправног живота, ми узимамо за пример неуредан живот других. Наша савест, без обзира колико заслепљена збуњујућим и неуредним стањем друштва, побуниће се и осудиће осуду. Завапиће наша савест да нашим животима не треба да владају глас и навике света, већ она –савест, која у конаачној анализи јесте глас Божији.Због тога сваки човек ,без обзира колико далеко отишао у осуду , сматра „Не судите!“ важном и исправном Божијом заповешћу.
„Не судите!“....Заиста,зашто бисмо друге осуђивали? Зашто бисмо се ми бавили оним шта други говоре и чине? Ко је нас учинио испитивачима, инспекторима и судијама других и њиховог понашања? Нико. Поред тога , зар ми не грешимо? Напротив, Господ нам више путаа недвосмислено заабрањује осуду и цензурисање других речима: „Не судите!“

Јер...једино Он има право да суди.Једино Он је Законодавац и Судија. У његовом присуству ми смо сви подједнако одговорни - било да смо судије или да смо осуђени. Дакле, тенденција и навика осуде и прекоревања других је уклањање и одузимање власти и права Господу.Зато у Саборној посланицци Свети Апостол Јаков каже: „Не оговарајте један другога, браћо, јер ко оговара брата или осуђује брата својега, осуђује закон и оговара закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. Један је Законодавац и Судија, који може спасити и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? (Јаков 4:11-12). А иза нас, Бог је рекао да волимо и љубимо ближњег свог. Међутим, када осуђујемо брата свога, ми газимо, занемарујемо и поништавамо закон Божији. Ми више нисмо браниоци, већ кршиоци тог закона. Осудом ми чинимо грех, можда већи него онај грех који је наш брат починио, грех због кога смо га ми осудили.

Зато Свети Апостол Павле додаје: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш, јер ти који судиш чиниш то исто.“ (Рим 2:1 ) Сви смо ми одговорни пред Господом. Њему ћемо положити рачуне за дела наша.Када год судимо и оговарамо друге, помислимо само које бисмо оправдање дали Богу и како бисмо имали смелости да питамо за благост и милост? Такође ,особа коју осуђујемо може да се покаје или се већ покајала и може да нађе милост пред Господом, може да буде спашена и помилована, док ми можемо остати са својим тешким осећањем кривице због осуде коју смо починили. Дакле, када год осуђујемо друге, ми осуђујемо себе саме.

Озбиљне су кривице које осуђивање собом носи. И требамо знати да те кривице нису мале. У многим случајевима Свето Писмо осуђује окрутост осуде и сматра је грехом против Бога и недостатком љубави према ближњем.То је оно што је Свети Хризостом имао у виду када је рекао: „Браћо, немојмо бити горке судије и тужиоци других да не бисмо били одговорни за озбиљно супротстављање Богу. Немојмо заборавити да смо и ми починили тешке грехе, које траже већи опроштај. Нека, дакле, будемо благи према другима, без обзира колико су тешко сагрешили, да бисмо и ми били сигурни у благост и милосрђе Божије.“



О ОСУЂИВАЊУ
 Свети Антоније Велики

 Ако си видео да је ма какав брат сагрешио не презри га, не гнушај га се и не осуђуј, у противном сам ћеш пасти у руке непријатеља твојих, јер благодат Божија напушта онога који друге осуђује и презире.

Не прислушкуј када се о другоме рђаво говори.

Никога не осуђуј јер ћеш у противном тешко сагрешити и духовно са свим ћеш се срушити.

Никога од смртних не осуђуј, па се Бог неће гнушати твојих молитава.

Никоме и низашта не износи на очи ма какве недостатке његове и не укоравај га због слабости његових.

Коментари

Популарни постови са овог блога

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам

ЧАСНИ ВЕЛИКИ ПОСТ: Уторак друге седмице Великог Поста

Уторак друге седмице Великог Поста Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље. Јутрење – у другу недељу поста Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше… Свети Григорије Палама Молитва: Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 5:7-16 1 Мојс. 4:8-15 Прич. 5:1-15 Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. Иса. 5:16 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д