Преподобни Силуан Светогорац

Преподобни Силуан Светогорац

Не судите

Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе

Драги  моји, нека ове речи Господа нашега Исуса Христа буду закон у нашем животу... „Не судите!“ изгледа лака заповест. Лака, јер када бисмо је анализирали са пажњом, могуће је закључити да је лако избећи осуде. Лако је заштитити душу нашу и наша уста од ње. Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе. То је нешто спољашње, посебно када се не зачиње из мржње и нетрпељивости, него из наше уобичајене навике да увек причамо о неком другоме.  У стварности, осуда је тежак грех. На жалост, лако се шири. Осуду сусрећемо свуда. То је као загађени ваздух који ми свакодневно удишемо. То је толико уобичајена појава да се може рећи да је постала нормална за човека. „Ништа не причињава човеку веће задовољство, него да осуђује друге“, каже Свети Григорије Богослов. Управо због лаког ширења осуде, тешко је борити се против ње. Тешко је борити се против овог греха, а још теже испуњавати Божју заповест која гласи: „Не судите!“ Нико не може оспорити ово тужно стање у нама, али ни једна особа здравих рамишљања не може тврдити да је осуда оправдавајућа. Тешко нама ако, као етичко мерило за вођење исправног живота, ми узимамо за пример неуредан живот других. Наша савест, без обзира колико заслепљена збуњујућим и неуредним стањем друштва, побуниће се и осудиће осуду. Завапиће наша савест да нашим животима не треба да владају глас и навике света, већ она –савест, која у конаачној анализи јесте глас Божији.Због тога сваки човек ,без обзира колико далеко отишао у осуду , сматра „Не судите!“ важном и исправном Божијом заповешћу. „Не судите!“....Заиста,зашто бисмо друге осуђивали? Зашто бисмо се ми бавили оним шта други говоре и чине? Ко је нас учинио испитивачима, инспекторима и судијама других и њиховог понашања? Нико. Поред тога , зар ми не грешимо? Напротив, Господ нам више путаа недвосмислено заабрањује осуду и цензурисање других речима: „Не судите!“ Јер...једино Он има право да суди.Једино Он је Законодавац и Судија. У његовом присуству ми смо сви подједнако одговорни - било да смо судије или да смо осуђени. Дакле, тенденција и навика осуде и прекоревања других је уклањање и одузимање власти и права Господу.Зато у Саборној посланицци Свети Апостол Јаков каже: „Не оговарајте један другога, браћо, јер ко оговара брата или осуђује брата својега, осуђује закон и оговара закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. Један је Законодавац и Судија, који може спасити и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? (Јаков 4:11-12). А иза нас, Бог је рекао да волимо и љубимо ближњег свог. Међутим, када осуђујемо брата свога, ми газимо, занемарујемо и поништавамо закон Божији. Ми више нисмо браниоци, већ кршиоци тог закона. Осудом ми чинимо грех, можда већи него онај грех који је наш брат починио, грех због кога смо га ми осудили. Зато Свети Апостол Павле додаје: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш, јер ти који судиш чиниш то исто.“ (Рим 2:1 ) Сви смо ми одговорни пред Господом. Њему ћемо положити рачуне за дела наша.Када год судимо и оговарамо друге, помислимо само које бисмо оправдање дали Богу и како бисмо имали смелости да питамо за благост и милост? Такође ,особа коју осуђујемо може да се покаје или се већ покајала и може да нађе милост пред Господом, може да буде спашена и помилована, док ми можемо остати са својим тешким осећањем кривице због осуде коју смо починили. Дакле, када год осуђујемо друге, ми осуђујемо себе саме. Озбиљне су кривице које осуђивање собом носи. И требамо знати да те кривице нису мале. У многим случајевима Свето Писмо осуђује окрутост осуде и сматра је грехом против Бога и недостатком љубави према ближњем.То је оно што је Свети Хризостом имао у виду када је рекао: „Браћо, немојмо бити горке судије и тужиоци других да не бисмо били одговорни за озбиљно супротстављање Богу. Немојмо заборавити да смо и ми починили тешке грехе, које траже већи опроштај. Нека, дакле, будемо благи према другима, без обзира колико су тешко сагрешили, да бисмо и ми били сигурни у благост и милосрђе Божије.“ О ОСУЂИВАЊУ  Свети Антоније Велики  Ако си видео да је ма какав брат сагрешио не презри га, не гнушај га се и не осуђуј, у противном сам ћеш пасти у руке непријатеља твојих, јер благодат Божија напушта онога који друге осуђује и презире. Не прислушкуј када се о другоме рђаво говори. Никога не осуђуј јер ћеш у противном тешко сагрешити и духовно са свим ћеш се срушити. Никога од смртних не осуђуј, па се Бог неће гнушати твојих молитава. Никоме и низашта не износи на очи ма какве недостатке његове и не укоравај га због слабости његових.