ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

  Ава Доротеј Палестински о самоукоревању  Зашто се смућујемо кад нас неко укори? О САМОУКОРЕВАЊУ   1. Испитајмо, братијо, због чега неко понекад увредљиву реч подноси без смућивања, као да је готово и није чуо, а понекад се смућује чим је чује. Шта је узрок ове разлике? И да ли је један узрок те разлике или су многи? Ја налазим да постоје многи узроци, при чему један, могло би се рећи, рађа све друге. И рећи ћу вам како. Дешава се најпре, да се неко, после молитве и доброг упражњавања [у читању и размишљању], налази у, да тако кажем, добром стању и због тога подноси свога брата и не смућује се. Дешава се, опет, да неко има пристрасност према другоме и због тога без огорчења подноси све што му чини. Бива такође, да неко презире онога који жели да га ожалости. Гледајући као нискост на оно што је од њега, и уопште, не гледајући га као човека, он његове речи и дела не рачуна ни у шта. 2. И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат ко

О онима који откривају своје помисли и поступке и све чине са саветовањем каже се: спасење је у многим саветима. Не каже се: „У саветима многих“, тј. да би се требало са сваким саветовати, него да је потребно саветовати се о свему са оним у кога се има поверење. При томе, треба откривати све и у свему питати за савет, а не једно говорити, а друго прећуткивати. За таквог важи реч: спасење је у многим саветима. Ава Доротеј

Једном су ми пришла два брата који су се жалили један на другог. Старији је говорио о млађем: „Он се жалости кад му ја неку ствар наложим, а [онда] се и ја секирам, досећајући се да би он [све] са уверењем примао од мене кад би имао веру и љубав према мени“. А млађи је говорио: „Опрости, господине, он као да ми не говори са страхом Божијим, већ као да хоће да ми наређује. Ја мислим да ми због тога није пуно срце моје, као што говоре оци“. Приметите како они укоревају један другог, а ни један не укорева себе. Тако су опет и друга двојица, жалећи се један на другог, и учинивши метаније један пред другим, [ипак] остали незадовољни. Један је говорио: „Он ми није од срца учинио метанију и због тога ми није пуно срце“. А други је рекао: „Пошто није показао да има љубав према мени пре него што сам му учинио метанију, ни мени није било пуно срце“. Видиш ли, господине, [само]обмањивање? Видиш ли извртање мисли [аве Пимена]? Бог зна колико се ја ужасавам кад ми и саме изреке отаца употребљ

1. Испитајмо, братијо, због чега неко понекад увредљиву реч подноси без смућивања, као да је готово и није чуо, а понекад се смућује чим је чује. Шта је узрок ове разлике? И да ли је један узрок те разлике или су многи? Ја налазим да постоје многи узроци, при чему један, могло би се рећи, рађа све друге. И рећи ћу вам како. Дешава се најпре, да се неко, после молитве и доброг упражњавања [у читању и размишљању], налази у, да тако кажем, добром стању и због тога подноси свога брата и не смућује се. Дешава се, опет, да неко има пристрасност према другоме и због тога без огорчења подноси све што му чини. Бива такође, да неко презире онога који жели да га ожалости. Гледајући као нискост на оно што је од њега, и уопште, не гледајући га као човека, он његове речи и дела не рачуна ни у шта. 2. И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат кога никада нисам видео смућеног или ожалошћеног на било кога, иако сам примећивао да су га многа