ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

  Враг се на све начине стара да одврати хришћанина од ове молитве, јер се он од ње највише боји и мрзи је. Истина је, да човека, који стално твори ову молитву, сила Божија чува неповређеним од мрежа ђаволских; када се човек у потпуности прожме овом молитвом, онда му она отвара рајска врата и макар он на земљи и не добио особитих дарова благодати, душа ће његова смело да вапије: „Отворите ми врата од правде“ ( Пс. 117,19). И ђаво већ улива различите помисли да би смутио неразумне, говорећи да молитва захтева усресређеност, умилење итд., а ако тога нема, она само прогневљује Бога; поједини слушају те савете и одбацују молитву, на радост ђаволу.

  Ава Доротеј Палестински о самоукоревању  Зашто се смућујемо кад нас неко укори? О САМОУКОРЕВАЊУ   1. Испитајмо, братијо, због чега неко понекад увредљиву реч подноси без смућивања, као да је готово и није чуо, а понекад се смућује чим је чује. Шта је узрок ове разлике? И да ли је један узрок те разлике или су многи? Ја налазим да постоје многи узроци, при чему један, могло би се рећи, рађа све друге. И рећи ћу вам како. Дешава се најпре, да се неко, после молитве и доброг упражњавања [у читању и размишљању], налази у, да тако кажем, добром стању и због тога подноси свога брата и не смућује се. Дешава се, опет, да неко има пристрасност према другоме и због тога без огорчења подноси све што му чини. Бива такође, да неко презире онога који жели да га ожалости. Гледајући као нискост на оно што је од њега, и уопште, не гледајући га као човека, он његове речи и дела не рачуна ни у шта. 2. И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат ко

Не мислите за себе да сте мудри  (Свети апостол Павле, Рим. 12,16) Невидљива борба Свети Никодим Агиорит   – У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ХРИШЋАНСКО САВРШЕНСТВО? ДО САВРШЕНСТВА СЕ ДОЛАЗИ БОРБОМ. ЧЕТИРИ НЕОПХОДНА СРЕДСТВА 3А БОРБУ – НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ – УЗДАЈ СЕ ЈЕДИНО У БОГА – КАКО СЕ МОЖЕ ЗНАТИ ДА НЕКО ЖИВИ С НАДОМ У БОГА И НЕ УЗДА СЕ У СЕБЕ НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само не можеш извојевати жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запамти то добро. Самоуверене Бог укорава преко пророка говорећи:  Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни  (Ис. 5,21). Стога нас Апостол и саветује:  Не мислите за себе да сте мудри  (Рим. 12,16). Бог мрзи човекову самоувереност, а ништа тако не жели да види у њему као искрено сазнање сопственог ништавила и дубоко уверење и осећање да свако добро у

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

OHAJ KO  ЖЕЛИ ДА ДРЖИ ЗАПОВЕСТИ ТРЕБА ДА ЗАПОЧНЕ ОД СТРАХА БОЖИЈЕГ КАКО  HE  БИ СКЛИЗНУО У ПОМЕТЊУ Уколико неко жели да успе, пре свега треба у [заповестима], а не у чему другоме, да покаже ревност. Иначе ће пасти у понор и, штавише, у пометњу. Онај ко код  седам дарова духа не почне од страха никада неће моћи да досегне остало. Исто важи и за блаженстава Господња.  Почетак мудрости је,  говори Давид,  страх Господњи  (Пс.110,10), док други пророк, набрајајући одозго, говори:  Дух мудрости и разумности, дух савета и крепости, дух знања и благочашћа, дух страха Божијег  (Ис.11,2-3). И Господ је започео да учи од страха, с обзиром да говори:  Блажени сиромашни духом  (Мт.5,3), тј. који су прожети страхом Божијим и који имају неисказиву скрушеност душе. Ту заповест је Господ положио као основу ову знајући да без ње [човекј неће имати користи чак ни да пребива на небу. Јер, без ње он поседује безумље којим су демони и Адам и многи други пали. ЗАХВАЛНОСТ БОГУ Због тога је онај ко жели да ис