ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

О онима који откривају своје помисли и поступке и све чине са саветовањем каже се: спасење је у многим саветима. Не каже се: „У саветима многих“, тј. да би се требало са сваким саветовати, него да је потребно саветовати се о свему са оним у кога се има поверење. При томе, треба откривати све и у свему питати за савет, а не једно говорити, а друго прећуткивати. За таквог важи реч: спасење је у многим саветима. Ава Доротеј

Јеванђеље по Матеју Глава 6, Стихови 22-33 22 "Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде добро, цело тело ће бити светло.   23 Али, ако је твоје око лоше, цело тело ће бити испуњено тамом. Ако је дакле светлост која је у теби тама, колика је тек та тама! 24 "Нико не може два господара служити; или ће једног мрзети, а другога љубити, или ће бити веран једном а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. 25 "Зато вам кажем, не брините се за свој живот шта ћете јести, или шта ћете пити; нити о свом телу, шта ћете обући. Није ли живот виш претежнији од хране и тело од одела?   26 Погледајте на птице небеске, нити сеју, нити жању, нити сабирају у житнице; а Отац ваш небески храни их. Зар нисте вреднији од њих? 27 А ко од вас бринући се може додати један лакат свом расту? 28 "Па зашто онда бринете о одећи? Погледајте љиљане у пољу како расту: они нити раде нити преду;     29 а ипак вам кажем да ни Соломон у свој својој слави

Правилна љубав према ближњем састоји се у испуњавању јеванђелских заповести у односу на њега, а никако у испуњавању прохтева ближњег, нити у деловању према нагонима палог срца, према рачуну и схватањима лажно названог разума. Испуњавање јеванђелских заповести у односу на људе њима је углавном несхватљиво и не прија им: они траже и захтевају да се испуњава њихова воља, да се удовољава њиховим страстима. To они називају љубављу, и ту љубав, испуњену лицемерјем, лукавством и обманом синови света приносе онима који су им потребни за њихово земаљско, телесно напредовање. Ту неправилну љубав, то изопачење љубави, ту мржњу прикривену маском љубави, Свето Писмо назива човекоугађањем. Човекоугађањем се уништава не само љубав према Богу, него чак и сећање на Бога. Бог разасу кости човекоугодника (Пс. 52,7) сву силу душе, без чега не може бити непоколебива ни једна добродетељ. Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов вели апостол (Гал. 1,10). 4. 260 Синови света, болесни од самољу

Међутим глас о метежу и догађајима у Александрији допре до монаха на Нитријској Гори. То им испуни душу ревношћу, те се сабраше око пет стотина њих, оставише пустињу и дођоше у град са жељом да заштите патријарха. Догоди се да монаси сретоше негде градоначелника који је ишао на колима. И стадоше викати на њега корећи га и ружећи га, и називајући га јелином и идолопоклоником, јер је раније припадао јелинској вери, и тек недавно беше примио крштење у Цариграду. Један од монаха баци се каменом на епарха и удари га по глави. Када се на запомагање градоначелникових слугу слеже много народа, монаси се удаљише од градоначелника, а слуге његове ухватише једнога монаха, по имену Амонија. Градоначелник пак, мислећи да је патријарх наговорио монахе против њега, силно се разгневи и стави Амонија усред града на жестоке муке, у којима овај и умре. Сазнавши за то, свјатјејши патријарх силно паћаше духом, па посла те донеше мучениково тело, и он га чесно погребе. Јевреји пак, протерани из града, на

Протојереј Андреј Овчиников Колико је важно да се свуда и увек сећамо Христа. Да размишљамо о томе што је Он учинио за нас и како се захваљујући њему изменио читав наш живот. Али зашто је тако тешко сећати се Бога? Треба уложити пуно напора, али где су ту лакоћа и радост? Зашто нам је лакше и занимљивије да заронимо у узалудан и испразан вихор живота, него у живот своје душе? Ако је за свете људе „живот, то је сам Христос“, зашто ја не могу искрено да изговорим такве смеле речи? Разлог је у раздвајању мог унутрашњег света и греху који чиним. У потпуности се слажем са апостолом Павлом да је у мени присутна жеља да чиним добро, али то добро, које знам, не чиним, већ чиним зло. Бедан ли сам ја! И не само ја, него сви ми. С једне стране, људи су различити, али разликују се један од другог. С друге стране, сви смо ми исти - сви смо грешни и лишени смо славе Божије (Римљани 3, 23.). Разнолики смо као што постоје различити бројеви у математици, али смо слични по једнакој удаљености

Архиепископ Лука, у свету Валентин Феликсович Војно-Јасенецки, рођен је у Керчи 27.априла 1877. године у породици апотекара. Његов отац је био католик, а мајка – православна. По законима Руске Царевине деца из таквих породица су требало да се васпитавају у православној вери. Он је био треће од петоро деце. У Кијеву, где се породица потом преселила, Валентин је завршио гимназију и школу цртања. Спремао се да упише петроградску Академију Сликарства, али је у размишљањима о избору животног пута одлучио, да треба да се бави само оним што је «корисно за страдалне људе», те је уместо сликарства изабрао медицину. Међутим, на медицинском факултету Кијевског Универзитета св. Владимира, сва места за посао су била попуњена, и Валентин уписује правни факултет. На неко време поново бива веома заинтересован за сликарство, те је отпутовао у Минхен и уписао приватну школу професора Книра, али је после три недеље почео да тугује за родним домом, те се вратио у Кијев где је наставио да се бави

Мистичка љубав О правилном односу према духовнику [1] Епископ Варнава Бјељајев Младиће и девојке, који још нису спознали грех, ђаво најпре заводи непостојањем жеље за телесном слашћу, задржавајући њихову  пажњу на „магловитим" маштаријама и „идеалу", присиљава их да се  задовољавају само „наговештајима" својих осећања не признавајући  их, док се само признање у исто време чини и пожељним и не, и када  се оно почне приближавати заљубљени га се клоне. Они не изјављују  љубав, али на све друге начине, који изгледају као најневинији (на  пример, допуштањем себи да се не покаже услужност ни према коме  другом од присутних осим према вољеном човеку, посебном пажњом,  предусретљивошћу, задржавањем погледа и руку приликом поздравља ња и сл) показују да је извесни човек симпатичан и у томе се налази  нарочита прелест. Све ове и друге безбројне измишљотине демона   постоје ради тога да би, не усмеравајући пажњу на телесни чин, управо  стално на њега подстицале узб