Пређи на главни садржај

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА


26. МАРТ




ЦРКВА је из старине, од јерусалимских типика и устава велике обитељи светог Саве Освећеног, примила да у први Дан по Благовести Пресвете Деве Богородице празнује сабор светог Архангела Гаврила, благовесника радости. Јер треба на достојан начин одати поштовање ономе који послужи тајни нашег спасења, доносећи Пречистој Дјеви вест о оваплоћењу Бога Речи у пречистој утроби њеној. Када се од свих граћана једнога града указује велико поштовање изасланику земаљског цара који доноси граду неку милостиву реч цареву, утолико више треба нарочитим празником одавати поштовање изасланику Небеског Цара, дивном кнезу Анђелском, који је целом роду људском донео свемилостиву вест о вечном спасењу. Како је знаменит овај изасланик који је раније сам указао светом Захарији на своје достојанство, говорећи: Ја сам Гаврил што стојим пред Богом (Лк. 1, 19), тојест ближе стојим престолу Божјем него други Анђели. И као што у земаљском царству онај достојанственик који је најближи цару има више угледа од осталих достојанственика који стоје подаље, тако и у небеском царству: свети Анђели који стоје ближе Богу и изблиза посматрају Божја тајанства, сијају већом славом и угледом од осталих Анђела који су у нижим чиновима.
Свето Писмо казује да постоје седам Анђела највишег чина, врховни кнезови Анђелски, који свагда стоје најближе Богу и неприступној слави Божјој. У књизи светог Товита пише да сапутник младог Товија објављује да је он један од седморице Анђела што стоје пред Богом (Тов. 12, 15). И свети Јован Богослов у своме Откривењу спомиње седам врховних Анђела, говорећи: Благодат вам и мир од Онога који јесте, и који беше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред престолом његовим (Откр. 1, 4). Од тих дакле седам Анђела један је свети Гаврил, по броју други, после светог Михаила први. Јер се они поименце овако набрајају: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Сeлатил, Јегудил, Варахил.

Неко може питати: Зашто Бог не посла к Пресветој Дјеви првога по броју, ангела Михаила, него другога по броју, Гаврила?

Треба знати: сви седморо врховних Анђела равни су међу собом по достојанству, само се при набрајању почиње од Михаила; и сваки од њих има своју засебну службу:

Михаил је победитељ противника;
Гаврил - весник тајни Божјих;
Рафаил - лекар људских недуга;
Урил - просветитељ помрачених, јер је он сијање огња божанског;
Сeлатил - молитвеник, јер се стално моли Богу за људе и побуђује људе на молитву;
Јегудил - славитељ Бога, јер утврђује људе који ма шта раде у славу Божју, и измољује им награду;
Варахил - давалац Божјег благослова; и наш посредник Божјих доброчинстава.

Дакле, Михаил не би послан са благовешћу, пошто то није његова служба; његово је: мач исукан држати, на непријатеље ударати, и њих прогонити. Послан би Гаврил, јер је његова служба јављати тајне Божје, као што је светом пророку Данилу објавио ослобођење људи Божјих из Вавилона и време Месијина доласка, и светом Захарији - рођење светог Претече од мајке нероткиње. А каже се да је он и светог пророка Мојсија у пустињи упућивао при писању Књиге постања.

Постоји и побожно мишљење, да је он благовестио светим праведницима Јоакиму и Ани и зачеће Пресвете Богородице, и да је Пречистој Дјеви од зачећа и рођења био анђео хранитељ, и да јој је доносио храну у Светињи над светињама. Он јој донесе благовест и о зачећу Сина Божјег. Гаврил би послан још и зато, да би се Благовештени могао познати по имену његовом. Јер име Гаврил значи крепост Божја, или Бог и човек. И самим именом својим Благовесник потврђиваше да ће Бог крепки, Господ, у утроби Деве постати савршен човек, тојест савршени Бог постаће савршеним човеком.

И то савршеним, потпуним човеком не у смислу телесног узраста, него у смислу крепости и разума. Јер остала деца, зачињући се у материнским утробама, немају разума нити крепости. А зачињући се у утроби Пресвете Дјеве Дете, од самог зачећа свог у малом телашцу свом би савршен човек разумом неисказаним и крепошћу непобедивом.

Јер пророк каже: Приступих к пророчици, и она заче, и роди сина. И Господ ми рече: надени му име: брз на плен, хитар на грабеж. Јер пре него дете научи викати: оче мој и мајко моја, однеће благо Дамасково и плен Самаријски (Ис. 8, 3-4), тојест дете, које још није проговорило, већ има силу и снагу велику да побеђује своје непријатеље. А то је оно што је својим именом Гаврил прасликовао: Бог - човек, снажни Бог, који се зачео његовим благовештењем, а силаском Духа Светога у нетљену утробу Деве.



О томе свети Прокло, патријарх цариградски, говори овако: Чудесно је само име Анђела који је благовестио Дјеви Марији, јер се зове Гаврил. Благовестио је, и именом прасликовао Онога који је имао доћи на свет. Јер Гаврил значи Бог и човек. Овај весник Божји веома је знаменит и по свом имену и по својој служби. А најзнаменитији је по томе што тајну, одувек сакривену и Анђелима непознату, Бог прво њему откри, и он је донесе Дјеви. И колико је тајна очовечења Бога већа од других тајни, преко њега раније откривених светим пророцима, толико је њему углед постао већи међу његовом дружином од тренутка Благовештења, јер су га почитовали као најприснијег видиоца најнепознатијих тајни Божјих.
Свети Дионисије Ареопагит каже за ову седморицу врховних Анђела, да они свагда неодступно стоје пред Богом као најближи, док се сви остали шаљу на разне службе. Али за извршење великих тајни Божјих шаљу се и ови. Јер свети апостол Павле вели: Нису ли сви службени духови који се шаљу на службу? (Јевр. 1, 14). И која је тајна Божја већа од недомисливог, недокучног, неисказаног оваплоћења Христовог? Стога је због тако велике тајне требало послати великог Анђела, најприснијег посматрача тајни Божјих - светог Гаврила, који неотступно стоји пред престолом Божјим.
Свети Оци мисле да свети Гаврил принадлежи првом и највишем чину небеских Сила, тојест чину серафимском, пошто Серафими стоје најближе Богу. Назван је архангелом зато што је Пресветој Дјеви донео радосну вест Благовештења, и обрадовао њу, а преко ње и свако створење, не само у овом него и у небеском свету. То свети Дамаскин овако опева: Небесна створења се с љубављу весељаху, а земаљска с трепетом ужасаваху, када пречисти глас дође теби, Богородице; јер једно славље обојима заблиста, када теби Бестелесни радост донесе. - Свети Дионисије Ареопагит сведочи: Сви Анђелски чинови имају своја посебна места, Богом одређена: једни су ближе, други даље, док је серафимски чин најближи Богу. Јер пророк Исаија говори: Видех Господа где седи на престолу високу и издигнуту, и Серафими стајаху око Њега, сваки их имаше шест крила (Ис. 6, 1. 2)А пошто је свети Гаврил један од седам Анђела који најближе стоје пред Богом, то значи да је серафимског чина, други међу Серафимима. - А и свети Андреј Критски каже да је он један од врховних Анђела, говорећи: Бог наређује једноме од врховних Анђела да изврши тајну благовести. - Ако је од врховних, онда је од седам духова што свагда стоје пред Богом; ако је од седам духова, тај је од серафима. И ко је међу анђелима врховнији од Серафима? и ко је од Серафима ближи престолу Божјем? Серафим је дакле свети Гаврил, и то особити.
Да је он Серафим, види се још из овога: за извршење великог дела Божјег било је потребно послати великог Анђела. А пошто је оваплоћење Речи дело Божје, веће од свих дела Божјих, то за његово објављење би послат свети Гаврил, већи од других Анђела. Јер као што к Еви дође прелашћујући је врховни кнез таме, тако к Пречистој Деви дође са благовешћу врховни кнез небеске светлости. Доликовало је да Серафим буде послат к Марији, која је серафимском љубављу горела к Богу.
Тог врховног кнеза међу Анђелима, тог најближег Богу серафима, свемирног Архангела, који је благовестио спасење свему свету, ми побожно поштујемо, с љубављу и радошћу празник његов празнујемо, узносећи му благодарност за његово тако велико доброчинство свету, које је од почетка чинио, и сада чини, молећи се свагда за нас оваплоћеном Богу. Нека нам молитвама светог Архангела Гаврила свима буду опроштени греси, амин.

Из Житија Светих

Коментари

Популарни постови са овог блога

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам

ЧАСНИ ВЕЛИКИ ПОСТ: Уторак друге седмице Великог Поста

Уторак друге седмице Великог Поста Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље. Јутрење – у другу недељу поста Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше… Свети Григорије Палама Молитва: Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 5:7-16 1 Мојс. 4:8-15 Прич. 5:1-15 Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. Иса. 5:16 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д