Пређи на главни садржај

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА


26. МАРТ




ЦРКВА је из старине, од јерусалимских типика и устава велике обитељи светог Саве Освећеног, примила да у први Дан по Благовести Пресвете Деве Богородице празнује сабор светог Архангела Гаврила, благовесника радости. Јер треба на достојан начин одати поштовање ономе који послужи тајни нашег спасења, доносећи Пречистој Дјеви вест о оваплоћењу Бога Речи у пречистој утроби њеној. Када се од свих граћана једнога града указује велико поштовање изасланику земаљског цара који доноси граду неку милостиву реч цареву, утолико више треба нарочитим празником одавати поштовање изасланику Небеског Цара, дивном кнезу Анђелском, који је целом роду људском донео свемилостиву вест о вечном спасењу. Како је знаменит овај изасланик који је раније сам указао светом Захарији на своје достојанство, говорећи: Ја сам Гаврил што стојим пред Богом (Лк. 1, 19), тојест ближе стојим престолу Божјем него други Анђели. И као што у земаљском царству онај достојанственик који је најближи цару има више угледа од осталих достојанственика који стоје подаље, тако и у небеском царству: свети Анђели који стоје ближе Богу и изблиза посматрају Божја тајанства, сијају већом славом и угледом од осталих Анђела који су у нижим чиновима.
Свето Писмо казује да постоје седам Анђела највишег чина, врховни кнезови Анђелски, који свагда стоје најближе Богу и неприступној слави Божјој. У књизи светог Товита пише да сапутник младог Товија објављује да је он један од седморице Анђела што стоје пред Богом (Тов. 12, 15). И свети Јован Богослов у своме Откривењу спомиње седам врховних Анђела, говорећи: Благодат вам и мир од Онога који јесте, и који беше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред престолом његовим (Откр. 1, 4). Од тих дакле седам Анђела један је свети Гаврил, по броју други, после светог Михаила први. Јер се они поименце овако набрајају: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Сeлатил, Јегудил, Варахил.

Неко може питати: Зашто Бог не посла к Пресветој Дјеви првога по броју, ангела Михаила, него другога по броју, Гаврила?

Треба знати: сви седморо врховних Анђела равни су међу собом по достојанству, само се при набрајању почиње од Михаила; и сваки од њих има своју засебну службу:

Михаил је победитељ противника;
Гаврил - весник тајни Божјих;
Рафаил - лекар људских недуга;
Урил - просветитељ помрачених, јер је он сијање огња божанског;
Сeлатил - молитвеник, јер се стално моли Богу за људе и побуђује људе на молитву;
Јегудил - славитељ Бога, јер утврђује људе који ма шта раде у славу Божју, и измољује им награду;
Варахил - давалац Божјег благослова; и наш посредник Божјих доброчинстава.

Дакле, Михаил не би послан са благовешћу, пошто то није његова служба; његово је: мач исукан држати, на непријатеље ударати, и њих прогонити. Послан би Гаврил, јер је његова служба јављати тајне Божје, као што је светом пророку Данилу објавио ослобођење људи Божјих из Вавилона и време Месијина доласка, и светом Захарији - рођење светог Претече од мајке нероткиње. А каже се да је он и светог пророка Мојсија у пустињи упућивао при писању Књиге постања.

Постоји и побожно мишљење, да је он благовестио светим праведницима Јоакиму и Ани и зачеће Пресвете Богородице, и да је Пречистој Дјеви од зачећа и рођења био анђео хранитељ, и да јој је доносио храну у Светињи над светињама. Он јој донесе благовест и о зачећу Сина Божјег. Гаврил би послан још и зато, да би се Благовештени могао познати по имену његовом. Јер име Гаврил значи крепост Божја, или Бог и човек. И самим именом својим Благовесник потврђиваше да ће Бог крепки, Господ, у утроби Деве постати савршен човек, тојест савршени Бог постаће савршеним човеком.

И то савршеним, потпуним човеком не у смислу телесног узраста, него у смислу крепости и разума. Јер остала деца, зачињући се у материнским утробама, немају разума нити крепости. А зачињући се у утроби Пресвете Дјеве Дете, од самог зачећа свог у малом телашцу свом би савршен човек разумом неисказаним и крепошћу непобедивом.

Јер пророк каже: Приступих к пророчици, и она заче, и роди сина. И Господ ми рече: надени му име: брз на плен, хитар на грабеж. Јер пре него дете научи викати: оче мој и мајко моја, однеће благо Дамасково и плен Самаријски (Ис. 8, 3-4), тојест дете, које још није проговорило, већ има силу и снагу велику да побеђује своје непријатеље. А то је оно што је својим именом Гаврил прасликовао: Бог - човек, снажни Бог, који се зачео његовим благовештењем, а силаском Духа Светога у нетљену утробу Деве.



О томе свети Прокло, патријарх цариградски, говори овако: Чудесно је само име Анђела који је благовестио Дјеви Марији, јер се зове Гаврил. Благовестио је, и именом прасликовао Онога који је имао доћи на свет. Јер Гаврил значи Бог и човек. Овај весник Божји веома је знаменит и по свом имену и по својој служби. А најзнаменитији је по томе што тајну, одувек сакривену и Анђелима непознату, Бог прво њему откри, и он је донесе Дјеви. И колико је тајна очовечења Бога већа од других тајни, преко њега раније откривених светим пророцима, толико је њему углед постао већи међу његовом дружином од тренутка Благовештења, јер су га почитовали као најприснијег видиоца најнепознатијих тајни Божјих.
Свети Дионисије Ареопагит каже за ову седморицу врховних Анђела, да они свагда неодступно стоје пред Богом као најближи, док се сви остали шаљу на разне службе. Али за извршење великих тајни Божјих шаљу се и ови. Јер свети апостол Павле вели: Нису ли сви службени духови који се шаљу на службу? (Јевр. 1, 14). И која је тајна Божја већа од недомисливог, недокучног, неисказаног оваплоћења Христовог? Стога је због тако велике тајне требало послати великог Анђела, најприснијег посматрача тајни Божјих - светог Гаврила, који неотступно стоји пред престолом Божјим.
Свети Оци мисле да свети Гаврил принадлежи првом и највишем чину небеских Сила, тојест чину серафимском, пошто Серафими стоје најближе Богу. Назван је архангелом зато што је Пресветој Дјеви донео радосну вест Благовештења, и обрадовао њу, а преко ње и свако створење, не само у овом него и у небеском свету. То свети Дамаскин овако опева: Небесна створења се с љубављу весељаху, а земаљска с трепетом ужасаваху, када пречисти глас дође теби, Богородице; јер једно славље обојима заблиста, када теби Бестелесни радост донесе. - Свети Дионисије Ареопагит сведочи: Сви Анђелски чинови имају своја посебна места, Богом одређена: једни су ближе, други даље, док је серафимски чин најближи Богу. Јер пророк Исаија говори: Видех Господа где седи на престолу високу и издигнуту, и Серафими стајаху око Њега, сваки их имаше шест крила (Ис. 6, 1. 2)А пошто је свети Гаврил један од седам Анђела који најближе стоје пред Богом, то значи да је серафимског чина, други међу Серафимима. - А и свети Андреј Критски каже да је он један од врховних Анђела, говорећи: Бог наређује једноме од врховних Анђела да изврши тајну благовести. - Ако је од врховних, онда је од седам духова што свагда стоје пред Богом; ако је од седам духова, тај је од серафима. И ко је међу анђелима врховнији од Серафима? и ко је од Серафима ближи престолу Божјем? Серафим је дакле свети Гаврил, и то особити.
Да је он Серафим, види се још из овога: за извршење великог дела Божјег било је потребно послати великог Анђела. А пошто је оваплоћење Речи дело Божје, веће од свих дела Божјих, то за његово објављење би послат свети Гаврил, већи од других Анђела. Јер као што к Еви дође прелашћујући је врховни кнез таме, тако к Пречистој Деви дође са благовешћу врховни кнез небеске светлости. Доликовало је да Серафим буде послат к Марији, која је серафимском љубављу горела к Богу.
Тог врховног кнеза међу Анђелима, тог најближег Богу серафима, свемирног Архангела, који је благовестио спасење свему свету, ми побожно поштујемо, с љубављу и радошћу празник његов празнујемо, узносећи му благодарност за његово тако велико доброчинство свету, које је од почетка чинио, и сада чини, молећи се свагда за нас оваплоћеном Богу. Нека нам молитвама светог Архангела Гаврила свима буду опроштени греси, амин.

Из Житија Светих

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...