Уочи дана празновања свештеномученика Илариона, Архиепископа Верејског , у редакцију портала Православие.Ru стигло је једноставно и простодушно писмо, које ми ниже наводимо практично без измена. Благословите! Ја, Јегорова Јелена (крштено име Марија), желим свету и вама, часни оци, да испричам о чудима и помоћи Оца нашег Илариона (Троицког) – чудотворца. Црква ме је 2005. године послала да радим, не за новац већ у славу Божију. Служила сам у хоспису у близини Питера и била смештена у женском скиту ван града. Пећ у скиту је била на дрва, а пошто дрва за зиму сестре нису имале, оци су ми благословили да „Христа ради“ пронађем бар једну приколицу. Отишла сам на гроб код оца Илариона и рекла: „Оче, нема дрва, новца такође, помози!“ Излазим из манастирске капије, кренем да стопирам, а за аутобус немам ни копејке. У том тренутку зауставља се ауто, а за воланом – жена. Пита ме зашто стопирам и каква ми помоћ треба. Кажем ја њој да немам пара, да треба купити ...