Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за април, 2021

ПОЧЕЦИ У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ 2

Не мислите за себе да сте мудри  (Свети апостол Павле, Рим. 12,16) Невидљива борба Свети Никодим Агиорит   – У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ХРИШЋАНСКО САВРШЕНСТВО? ДО САВРШЕНСТВА СЕ ДОЛАЗИ БОРБОМ. ЧЕТИРИ НЕОПХОДНА СРЕДСТВА 3А БОРБУ – НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ – УЗДАЈ СЕ ЈЕДИНО У БОГА – КАКО СЕ МОЖЕ ЗНАТИ ДА НЕКО ЖИВИ С НАДОМ У БОГА И НЕ УЗДА СЕ У СЕБЕ НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само не можеш извојевати жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запамти то добро. Самоуверене Бог укорава преко пророка говорећи:  Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни  (Ис. 5,21). Стога нас Апостол и саветује:  Не мислите за себе да сте мудри  (Рим. 12,16). Бог мрзи човекову самоувереност, а ништа тако не жели да види у њему као искрено сазнање сопственог ништавила и дубоко уверење и осећање да свако добро у

"СВАКО ВРЕМЕ ИМА СВОЈЕ БРЕМЕ"

  На питања слушалаца Радија „Светигора“ у емисији „Питајте свештеника“ на Недјељу о митару и фарисеју, 21. фебруара 2021. године, одговарао је игуман манастира Подмаине у Будви јеромонах Рафаило (Бољевић). Једно од питања наших слушалаца било је о актуелној ситуацији изазваној ширењем вируса корона. Свједоци смо да је појава корона вируса у великој мјери промијенила свијет какав знамо. Осим страха међу људима појавиле су се подјеле, па чак и међу црквеним људима. На једној страни имамо оне који се панично боје, избјегавају све контакте са људима, живе у страху. Много пута смо чули и теорије у којима се и Свето причешће доводи у питање. А на другој страни су они који сматрају да вирус не постоји, не придржавају се препорука љекара, развијају разне теорије итд. Међу црквени људима често можемо чути да су маска и све те мјере одраз маловјерја. Како један православни хришћанин треба да се постави према свему овоме? Отац Рафаило позива да ово вријеме искористимо испитујући темеље своје вје

ШТА ИЗАЗИВА БОЛЕСТ?

Ш та човека, заправо, најчешће и најпре чини болесним бићем?  По речима Спаситељевим, то су зле мисли, које излазе из човековог срца: „ А  позната су дјела тјела која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, завист, убиства, пијанства, раскалашности. А  плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, кротост, уздржање и вјера за такве нема закона. (Гал. 5, 19–23)“ Извор:  https://www.eparhija-sremska.rs/novosti/radost-nebesa-pri-preumljenju/   Закључак: Како до здравља? Покајањем, самоукоревањем, свешћу о грешности, с тражењем над мислима и покретима у срцу, постом, молитвом за опроштај грехова, исповешћу и причешћем, вером, надом и љубављу. Тешко остварљиво али не и немогуће. Потребно је макар покушати па ће Бог дати. “Пандемија гордељиваца”

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ: ПАЗИ НА СЕБЕ 1

БЕСЕДА НА РЕЧИ „ПАЗИ НА СЕБЕ“ (Пон.15,9)   1. Бог који нас је створио подарио нам је употребу речи како бисмо једни другима откривали судове срца и како би свако од нас, с обзиром на заједничку природу, преносио ближњем своја премишљања, износећи их из скривница срца као из неких ризница. Кад бисмо, међутим, живели са нагом душом [тј. без тела], могли бисмо одједном саопштавати своје мисли једни другима. Како, пак, мисли у нама ствара душа која је прекривена завесом тела, неопходне су речи и именовања да би се показало оно што лежи у дубини. Услед тога, чим добије звук који је означава, наша мисао се преноси речима као лађом и препливава кроз ваздух, прелазећи од оног ко говори ка оном ко слуша. Уколико наиђе на велику тишину и ћутање, реч ће се сакрити у слух поучаваних као у спокојну и безметежну луку. Уколико, пак, бука слушалаца, слична силној бури. буде дувала насупрот, реч ће, развејана по ваздуху, доживети бродолом. Према томе, својим ћутањем обезбедите тишину беседи. Јер, можда

Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити: Свети Владика Николај о Милосрђу

Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити (Приче Сол. 3, 27)  Не одриче ни теби Господ оно што теби треба, не одреци ни ти човеку, кога ти је Господ послао у сусрет, да куша срце твоје. Ако ти неки сиромах један пут у животу пружи руку за помоћ, подај му и не откажи. Сети се, колико ти је година живота, и колико сати у једном дану, и колико минута у једноме сату — свакога минута кроз толико и толико хиљада дана ти пружаш руку своју ка Господу, и Господ даје и не отказује. Сети се милости Божје, и твоја немилост пећи ће те као жеравица, и неће ти дати мира све док се не покајеш и не омекшаш срцем. Не реци никад: досадише ми ови просјаци! Толики милиони људи живе на земљи, и сви су просјаци у Господа, и цареви као и надничари, и богаташи као и слуге — сви су просјаци Господа — па Господ никад не рече: досадише ми ови просјаци! О човече, заблагодари Богу, што и од тебе неко тражи какво добро, било материјално било духовно! То значи, да си ти човек од Божјег поверења; значи:

МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК МИРНИХ ВРЕМЕНА

Свети Јефрем Сирин   МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК МИРНИХ ВРЕМЕНА   Куда да побегнем од Тебе, Господе наш? У коју земљу да се сакријем од Лица Твога? Небо је престо Твој, земља је подножје /ногама/ Твојим, море пут Твој, и ад је у власти Твојој. Ако је, већ близу крај света, то нека не буде без милости Твоје. Ти знаш, Господе, да су неправде наше велике; и ми знамо како је велика милост Твоја. Ако Те не би умилостивљавала доброта Твоја, погинули бисмо због безакоња наших. Не остави нас, Господе, Господе, јер окусисмо Тело и Крв Твоју. Када се дела свих подвргну испитивању пред Тобом, Господе свега створеног, у та последња времена не одврати, Господе, лице Твоје од оних који исповедају свето Име Твоје. Оче, Сине и Душе Свети, Утешитељу, спаси нас и сачувај душе наше! Молим благост Твоју, Господе, отпусти кривице наше, превиди безакоња наша; отвори нам двери милосрђа Твога, Господе, да дођу на нас времена мирна, и по доброти Својој милостиво прими молитву нашу, јер Ти, Господе, отвараш врата онима

Поука старца Пајсија „Бог је обавезан да помаже"

„Бог је обавезан да помаже"   Господин Тамиолаки Елевтериу са Крита сведочи: „Нађох се једном приликом у тешком положају због својих многих обавеза, те отидох да видим старца како би ме охрабрио. По снегу и лошем времену стигох и закуцах на врата. Старац ми одмах отвори и брзо ме уведе унутра, говорећи ми: »Очекивао сам те«. Ја га, наравно, нисам био обавестио. Он ме постави да седнем покрај пећи и поче стрпљиво да ми кува чај. Ставио је воду у лонче и прекрстио се говорећи: »Слава ти, Боже«. Ставио је чај у лонче, поново се прекрстио и поново рекао: »Слава ти, Боже«. На крају је ставио лонче на ватру и поново се прекрстио и поновио: »Слава ти, Боже«. И он ми не рече ни реч осим: »Очекивао сам те«. Ја сам га пратио и почео да се раздражујем због његове немарности, будући да сам горео због својих потешкоћа. Пошто је скувао чај, он ми даде шољу, погледа ме невиним и састрадавајућим погледом и мирно ме упита шта ми је и зашто изгледам немирно. Раздражен, ја са набојем почех да