Има много књига и упутстава посвећених припреми за Свето Причешће . Циљ ових књига јесте да пруже човеку знања потребна за свесно, са свештеним страхом и непостидно приступање Путиру с Храном Бесмртности . Ове књиге су различите. У њима има неподударности, углавном везаних за различит степен строгости припреме и различите приступе учесталости причешћивања . Ипак, таква литература постоји и она је многобројна . Али, ево чега немамо! Немамо књига које с читаоцем воде разговор о томе како да се понаша после причешћа , како да чува добијени дар, како да на добро користи реалност богоопштења ! Пропуст је очигледан. И нема ничег дрског у томе да се овај пропуст брзо надомести . Озбиљност задатка захтева, као прво, формулисање питања, а као друго, саборне напоре за проналажење тачног одговора . Искуство, духовно и свакодневно подједнако, говори нам о томе да је лакше добити него задржати. Ако се ради о великом дару умеће његовог коришћења је најтеже што очекује онога