Пређи на главни садржај

О ГАДЉИВОСТИ

Старац Пајсије Светогорац


Гадљивост настаје од помисли.

- Зашто је, старче, неко гадљив?

- Реци ми, чега се ти гадиш?

- Свега се гадим.

- Онда теби све западне! И црвићи у воћу, или сочиву и понека длака у хлебу и тако даље.

- Јесте, старче, баш је тако!

Слава Теби, БожеВидиш ли колико ти Бог помаже да би то превазишла?

- Да ли и то долази, старче, од помисли? Рецимо да је сестра пронашла длаку. Зар није могла да је склони?

Ма то је благослов! Дај мени ту длаку, да је ја узмем за благослов!.. Ах!

Сећам се једном на Синају отишао сам са једним монахом и дао сам му две брескве. Гледам га, не једе их. Хтео је прво да их опере, па онда да их поједе, па их је држао у руци, да их не би стављао у џеп и да не покупе бациле и из џепа! Његов брат, који је имао осморо деце рече ми: Он троши више сапуна за прање руку, него моја жена за прање наше осморо деце!
И да видите шта га је снашло! Тамо, на Синају, доделили су сваком монаху по једног бедуина да га служи, да му доноси храну и слично. Бедуин којег су доделили њему био је најпрљавији од свих. Био је готово црн од прљавштине. Смрдела му је одећа, сав је смрдео. Требало би недељу дана да га држиш у кади да би се све са њега спрало! А руке су му биле..., ма, не питај! Требало би да их стружеш шпахтлом! А када је узимао шерпицу да му однесе храну, турао је два своја прста унутра.

„Одлази, бежи...“, викао је на њега онај чим би га угледао. Напослетку, тај монах није могао да издржи ни две недеље на Синају: Отишао је...

А у општежитељном манастиру можеш да видиш младе монахе како иду да поједу из тањира остатке хране коју оставе старији, да би добили благослов! Други, пак, целивају кваке на вратима јер су их додиривали Оци, а он, када се клањао иконама, једва да су му бркови дотицали икону. А бркове би после прао алкохолом!

- Дакле, дa човек не би био гадљив, не треба да обраћа пажњу?

Не виде људи какво све ђубре једу! Ако се човек прекрсти, било да има неку фобију, или страх од болести, после Христос помаже. Тамо у колиби толико је људи прошло који су имали најразличитије болести! А неки простодушни прекрсте се, јадни, па попију воду из чаше коју држим тамо. Други који се плаше не прилазе јој.

Пре неколико дана дође неки човек који је био на некаквом високом положају. Толико се, јадник, плаши бацила, да су му руке побелеле од чишћења алкохолом. Чак и свој аутомобил чисти алкохолом! Би ми га, јадника, жао. Знаш ли шта то значи да буде на таквом положају, а да се понаша тако? Послужио сам га ратлуком, али га није узео, јер сам га држао у руци. Али да, је био и у кутији, опет га не би узео, јер би мислио да га је у кутију руком ставио неко други.

Узмем ја тај ратлук, протрљам га о његове ципеле и поједемУчинио сам то само зато да га малчице ослободим од тога. Ето и данас је овамо дошла једна девојка са патолошким страхом од болестиА када је ушла, није узела благослов, јер се плашила да се не зарази бацилима. Када је отишла, после свега што сам јој рекао да јој помогнем, опет није узела благослов. Нећу да ти љубим руку, каже, јер се плашим да ћу добити бациле!

Шта да јој после кажеш? Тако себи само отежавају живот.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе