Пређи на главни садржај

ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМА, О. РАФАИЛО БОЉЕВИЋ


ОТАЦ РАФАИЛО БОЉЕВИЋ, МАНАСТИР ПОДМАИНЕ КОД БУДВЕ, ЦГ


Однос према другима

„....Има један наш брат који је имао једног човека који је живео буквално у подруму, буквално у улазу једне зграде дрхтећи. Знате, наш човек, избеглица, покривао се картонима. И није имао никад мира, јер је знао да (то је мало знање, духовно, али ипак духовног порекла) – знао је да је у том улазу Христос. Знао је да, те ноћи док он спава у соби, Христос спава у улазу. Знао је да то што му мало чорбице носи да поједе, да то Христу носи, а не носи му главно јело. Знао је да у његовом стану има места за још њих тридесет, а не за њега (једног), и није га звао у кућу.


После је живео у једној бараци иза Саборног Храма сам Христос. Сам Христос је живео у једној бараци тестирајући нашу веру, да видимо како га ми препознајемо. Градимо, зидамо, а Њега коме храм припада не препознајемо у бараци, у глади, у наготи. И врло мало, тотално слабе реакције. Тотално слабе, и то мало (реакција) што је било, то је много далеко од онога што оправдава на дан Страшног Суда. То су све ствари које треба и те како да нас забрину, и те како да се преиспитамо. Ако не можемо нешто веће, онда се треба смиравати. Ако не можеш за Христа да урадиш више, онда се смиравај.


Укоравај себе, немој да се гордиш, немој да си дрзак - ево не тражим од тебе, немој ме хранити, донеси ми окрајке, доста је и то од тебе, али немој да се гордиш. Буди смирен, ево погледај какве су твоје мере, погледај твоју духовност, погледај твоју молитвеност, погледај твоју побожност, погледај твоју пожртвованост, погледај твоју захвалност прем свему ономе што Сам учинио. Погледај твоје литургијско расположење, погледај како узвраћаш Ономе ко ти је јутрос дао Тело и Крв. И све то браћо и сестре – или нас смирава, или нас погубљује.


Зато немојмо се заносити ни јеретичким, секташким плашењима, бабарогама, разним најавама: смак света, долазак, ово – оно. Изгубисмо време, браћо и сестре, гледајући на телевизијским каналима кад ће метеор да погоди, кад ће земљотрес да удари, кад ће ово, кад ће оно, док Христос чека у улазу кад ћеш да му снесеш јело, да му закуваш неку чорбицу, да му понудиш кафу, чај, да му понесеш нешто да обуче, можда неке лекове да му однесеш. Или можда ако си подвижник Хришћанин, да га доведеш у кућу да спава, да га сместиш у твој кревет, јер Он је Цар, Он је Судија, а ти да спаваш доле. Или ти да изађеш из стана па да идеш доле у подрум, а он да спава горе. Али то већ звучи као утопија. Данас, има ли таквих?



Ако већ не можемо тако велике подвиге, почнимо од оних малих, па макар у томе да будемо верни, да би нас Господ препознао због те мале жртве, малог труда, и због СМИРЕЊА – а ово заиста све води смирењу. Заиста, то је таква једна могућност да се човек смири. То је, браћо и сестре, тотална раслабљеност. То је или да се човек смири или да погине. Дај Боже да се смиримо па преко смирења да привучемо спасоносну благодат Божију, да њеним заступништвом одстојимо на дан Страшнога Суда и уђемо у Царство Небеско. Заиста, по великој милости Божијој, а не по нашим делима, јер нисмо учинили ни оно што смо били дужни чинити. Тако да, по делима нема спасења, него, дај Боже, по намери, по малом труду, и дај Боже, што већем смирењу, да добар одговор дамо, а Господ гледа на смирене и смиренима даје благодат.“


Извор

Вашој Пажњи препоручујемо беседу очеву о гадаринским демонима http://www.youtube.com/watch?v=DMf7TCHGwkU&feature=em-uploademail


Линк званичног сајта манастира Подмаине http://manastirpodmaine.org/ 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...