ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ [1] Стихови: Христос сам сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе. На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Овај празник називамо и Пасхом, што на јеврејском значи прелажење, јер то је дан у којем је Бог у почетку привео свет из непостојања (у постојање); тог истог дана превео је израиљски народ преко Црвеног мора и тако га истргао из фараонових руку; истог тог дана сишао је с неба, уселио се у утробу Дјеве. На данашњи дан је истргао сав људски род из ада, извео на небо и привео у првобитно достојанство непропадљивости. Но кад је сишао у ад, Господ, ипак, није васкрсао све, него само оне који су хтели да поверују у Њега. А душе светих, које је ад од века држао, Он је ослободио и свима отворио приступ небесима. Ето зашто, преиспуњени највећом радошћу, светло празнујемо Васкрсење и потврђујемо радост којом се обогатила наша природа богатим даровима Б

Један од војника прободе му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода (Јов. 19) Ево дана који је сав ноћ. Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена. Својом језивом тамом и страхотом он и данас страши људе. И дан данас после 19 столећа он уноси узбуђење и трепет у милионе људских душа. Сам собом овај дан довољна је сведоџба, да Онај коме је он посвећен није обичан човек него Бог. Јер тако стравичан дан не приличи човеку него Богу. Нека нико не сравњује смрт нашег знаменитог Балканца Сократа са смрћу Господа Исуса Христа. Такво сравњење сасвим је неприлично и несразмерно. Истина, и Сократа је насилна смрт учинила чувеним човеком. Но смрт Христова бескрајно се разликује од смрти Сократове. Пре свега, против Сократа устали су били само Грци, и то не сви Грци него једино Атињани. Међутим, против Христа устао је био цео свет, и то: семитска раса кроз Јевреје, хамитска раса кроз Ирода, јафетитска

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ Коментари и напомене професора В. Н. Иљина   СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК ПОВЕЧЕРЈЕ (ПЛАЧ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ) Основа ове службе је „Канон о распећу Господа и плач Пресвете Богородице“. У манастирима братија ову службу врши по келијама, док у парохијским црквама ова служба обично започиње одмах по окончању вечерње, тако да се дешава да велики број верника целива плаштаницу уз чин ове службе. У Јеванђељима је мало речено о страдању Пресвете Богородице уз Распетог Спаситеља: „А стајаху код Исусова крста мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина“ (Јн. 19, 25). Из следећег стиха поменутог Јеванђеља, можемо видеги колико је туговала Пресвета Богородица, гледајући Господа распетог на крсту. Разумљиво је да су јеванђелисти више пажње усмерили на страдање Спаситеља света, али и кроз оно мало речи које говоре о томе шта се дешавало са Богородицом, лако можемо видети колико је неизмерна Њена туга. Света

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ Коментари и напомене професора В. Н. Иљина   СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК ВЕЧЕРЊА И ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ Вечерња Великог петка служи се у трећи час дана, тј. у време распећа Спаситеља. Она, казујући о ономе шта се дешавало у тај час, у верницима ублажава агонију због Христовог страдања, смрти и погреба. Све оно ка чему је водила ноћ која је претходила Христовом страдању, све то се сада остварује. Чаша за коју се Господ моли да га мимоиђе, сада је ту; Он је испија до дна, до смрти, до силаска у ад и погребења. Христос оставља своје ученике са срцем које је искидано тугом; чаша сладосног пића вечног жнвота на Вечери Господњој, сада је за Христа и Пресвету Богородицу чаша смртне жалости. Да би напунио ту чашу, Вогочовек је требао бити понижен; да би је оживотворио, Он је морао умрети; да би човека превео из смрти у живот, од земље ка Небу, Богочовек је морао да страда. Да би Адама избавио из ада, Сам Госиод је морао сићи у тај бездан. О свем