ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот

Један од показатеља духовног развоја је обустављање потраге за духовним надприродним доживљајима: – Јао, оче, она икона се померила! А ова је замироточила! Питам их: – Добро и шта с тим? А шта се са тобом десило после тога? Или се све зауставило на твојим «ах» и «ух»? – Оче, испричаћу ти нешто задивљујуће! Путовала сам у Јерусалим и била сам просто у шоку, а потом... – И шта је било потом? Шта се изменило у твом животу? – Па ништа… Једном су ми испричали: – Путовала сам у Јерусалим 35 пута и видела једног старца! – Добро, и шта си достигла тиме што си видела старца? – Али њега нису сви видели, а мене је чак и примио! – Браво! И шта с тим? Зар је то успех? То је све само спољашња ствар. Зар ће те за време Другог Доласка Христос упитати: «Колико светаца си видела?» – и то је све? А ако си путовала у Јерусалим, Он ће те можда питати, а да ли си обишла тај град барем десет пута? А ти одговориш: «Не, свега три пута». – «А-а-а, три, па то је мање од десет!». Зар је то та духовност, коју н

У уторак Томине седмице сећамо се Православних Хришћана свих векова и доба који су дали живот за праволсавну веру и у нади на Васкрсење и живот вечни.  Сећање на ове људе налазимо и у проповедима Отаца Цркве. Свети Јован Златоусти, на пример, помиње то у својој беседи "О гробљу и Крсту”. У Русији пре избијања револуције кафане су биле затваране, а алкохолна пића се нису продавала све до овога Дана Радости зато да би радост коју су људи имали била због Васкрсења, а не вештачкој радости коју производи алкохол. На  данашњи дан Црква се на Светој Литургији сећа својих верних верне а кољиво се приноси у спомен оних који су уснули у Господу. Свештеници излазе на гробље Православних Хришћана како би Пасхалну радост поделили са преминулима. Такође је обичај да се дели милостиња сиромасима.  * Напомена: у Србији овај обичај се врши понедељком - Побусани понедељак. https://oca.org/saints/lives/2017/04/25/35-day-of-rejoicing

У једној од песама наша Црква назива неверовање Томино „добрим“. Разумљиво ако поставимо питање да ли постоји добро и лоше неверовање? Чини ми се да је одговор да , јер људи нису само добри или зли. Човеку који има чисту савест, добро срце и смирене мисли, њему је све чисто. Код човека који је инфициран вирусом неверја, све је мрак и немир. Кад бисмо само имали то добро неверје апостола Томе!  Ми бисмо рекли да су сумња, оклевање и мала вера нормални за човека који трага за Богом умом.  Апостоли Христови молили су Га да им дометне вере на ону коју су већ имали. Међутим, неверовање је озбиљна духовна  болест. Вера је изван разума и неверовање је неразумно. Неверовање је често мрачно, потиче од лакомислености и површности мисли, и од нестабилног живота и збркане свести.  Случај апостола Томе, који је био одсутан на почетку појављивања васкрслог Христа својим ученицима је типичан. Чињеница је да је Тома сумњао, али није био неверник, већ је тражио доказе да потврди своју веру.