Пређи на главни садржај

СЛОБОДA У ПАТЊИ ИЛИ СРЕЋА БЕЗ СЛОБОДЕ



 Сетићете се некад мојих речи, видећете!

 Што смо ми више презирали свој народ, да бисмо њима угодили, то су нас они више презирали. Умиљавали смо се око њих, страсно им исповедали своје „европске” погледе и убеђења, а они нас, с висине, нису ни слушали, или су с учтивим осмехом, желећи да вас се што пре отарасе, додавали - да их нисмо добро разумели.

Ако је тај њихов универзални идеал створен само на Западу, треба ли га сматрати толико савршеним да се сваки народ одрекне свог доприноса стварању општељудског идеала и да се преда пасивном усвајању таквог идеала по западњачким брошурама и књигама? Не, само онда ће човечанство живети пуним животом када се сваки народ буде развио и када буде своја усавршена начела унео у заједничку ризницу свих народа - када буде понудио своју најбољу страну. Можда се тек тада може машта- ти о општем људском идеалу.

Сваки народ, живећи на свом тлу и у специфичним услови- ма, у зависности од земље коју насељава, обавезно ствара свој поглед на свет, изграђује свој начин мишљења, ствара своје обичаје и норме друштвеног живота...

Народни инстинкт је осетљив када су у питању посезања са стране јер се често догађа да оно што се рекламира као универзално није заправо ништа кад се примени у једној одређеној земљи - те може да буде сметња за напредак тог народа коме је тако нешто страно... Мислимо да се сваки напредак може изродити у једној земљи ако за њега нема одговарајућих услова... Понекад нам се, чак, чини да сама таква тежња нивелише све народе према једној норми и да је, према томе, таква тежња у ствари својеврсни деспотизам...

Не може мали део човечанства да држи већину света у ропству. А све Грађанске установе Европе, сада сасвим незнабожачке, осниване су искључиво с тим циљем.

Доста смо се већ заносили, треба се већ једном и у памет узети. И све ово, цело то ваше иностранство, и цела та ваша Европа, све је то само једна фантазија..
Сетићете се некад мојих речи, видећете!

(Из дела Ф.М. Достојевског)

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај