Пређи на главни садржај

ПОУКЕ И ХУМОР




Уши и уста

Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо.



Похвала

Причају два монаха о трећем. Један га хвали:

- Никада га не чух да ружно говори о било коме.

- Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други.



Философ и богослов

Упита неки философ хришћанског теолога:

- Ко смо ми философи?

-Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема.

- А ви богослови?

- Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку.



Уздање у богослове

Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“



О ЖЕНАМА


Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају.



ЖЕНСКА ПРИРОДА

Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“

И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“



Жена и логика

Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“



Магарац

Журећи у град да прода котарице, пустињак залута. Сретне неког путника.

-Брате драги, молим те, реци ми којим путем да стигнем до града?

Овај ће грубо: - То зна сваки магарац!

А старац: - Па зато тебе и питам.


О раду

-Ко хоће да ради, проналази средства за рад, ко неће, проналази изговоре.

Ласкавци

Старац рече о ласкавцима:

„Чувај се оних који лижу пете, лако почињу да их уједају.“


О егоизму

Рече авва:

„Уштини самог себе, да видиш како је другом.

И још:

- Бити тужан – то значи све време мислити само о себи.

И још:

- Смањи се за десет центиметара и порашћеш за метар.


О савету

Авво, дошао сам по твој савет.

- Знаш синко, тражити савет од некога најчешће значи тражити да потврди наше мишљење.



О смирењу

Један брат је ишао свуда и причао како је најгрешнији на свету. Други му рече:

- Брате, ниси ти толико велики да би морао тако да се смираваш.



О браку



Оче, зашто се брак назива светим?

- Зато што у њему има много мученика.





Типови људи

Авва рече: Има људи завидљивих, има гордељивих, а има и ових других. Те друге никад нисам срео.



Сви тако

Правда се млади монах: „Оче, сад сви тако раде!

Авва рече:

-То што сви раде, није врлина, него масовни порок!



Повода

Оче, падам час у једну, час у другу страст!

- Ко хоће да буде пас, увек нађе поводац!



О БРАТИЈИ И ОСУЂИВАЊУ

Млад монах се жали духовнику:

-Знам да братија иза мојих леђа о мени ружно говори.

- Нека те сине, утеши чињеница да ти иза леђа причају само онон што мисле о теби.



Похвала

Један плтикоуми каза авви:

-Ти си највећи од свих монаха на Истоку.

- Ђаво ми је то већ рекао, одговори авва.

Кућни ред

Искушеник сељути:

- Не знам шта че нам овај кућни ред кад сви монаси стално касне!

Игуман ће на то:

- А како би знао да касне да нема кућног реда?



ОСУЂИВАЊЕ БЕЗ РАСУЂИВАЊА

Ову поучну причу са дозом хумора причао је старац Гаврило Грузијски:

- Један свети отац је јео десет пута дневно, а имао је поред себе искушеника, који је јео само једном дневно. Позвали су их једном на вечеру, а искушеник, пошто већ беше јео, рече да је сит. Монах се зачуди: „ Али то не може бити”. А искушеник му одговори: „Свети оче, ти једеш Десет пута дневно и зато ти је чудно.” А монах му рече: „Ја сам увек гладан, јер своју храну узимам сваки пут помало. А ти једеш једном и заситиш се.”




ДОСАДНО


Дошао искушеник у Хиландар, па му досадно.

- Има ли где да се прошета? пита старијег монаха. - Има одавде до пирга Хрусија на обали.

–Само то?

- Само то. Ако хоћеш више, најближи корзо ти је у Солуну.

Млади монах копао неку рупу.

- Шта то радиш? пита га искусни подвижник.

- Копам себи гроб, да се сећам смрти.

- Е, одлично! Онда одмах копај неки канал поред.

-Зашто?


- Па кад ти потекне миро из моштију да захватимо.

Из књиге: Од смеха до премудрости, посебно издање библиотеке Очев Дом

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај