Пређи на главни садржај

ПОУКЕ И ХУМОР




Уши и уста

Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо.



Похвала

Причају два монаха о трећем. Један га хвали:

- Никада га не чух да ружно говори о било коме.

- Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други.



Философ и богослов

Упита неки философ хришћанског теолога:

- Ко смо ми философи?

-Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема.

- А ви богослови?

- Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку.



Уздање у богослове

Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“



О ЖЕНАМА


Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају.



ЖЕНСКА ПРИРОДА

Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“

И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“



Жена и логика

Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“



Магарац

Журећи у град да прода котарице, пустињак залута. Сретне неког путника.

-Брате драги, молим те, реци ми којим путем да стигнем до града?

Овај ће грубо: - То зна сваки магарац!

А старац: - Па зато тебе и питам.


О раду

-Ко хоће да ради, проналази средства за рад, ко неће, проналази изговоре.

Ласкавци

Старац рече о ласкавцима:

„Чувај се оних који лижу пете, лако почињу да их уједају.“


О егоизму

Рече авва:

„Уштини самог себе, да видиш како је другом.

И још:

- Бити тужан – то значи све време мислити само о себи.

И још:

- Смањи се за десет центиметара и порашћеш за метар.


О савету

Авво, дошао сам по твој савет.

- Знаш синко, тражити савет од некога најчешће значи тражити да потврди наше мишљење.



О смирењу

Један брат је ишао свуда и причао како је најгрешнији на свету. Други му рече:

- Брате, ниси ти толико велики да би морао тако да се смираваш.



О браку



Оче, зашто се брак назива светим?

- Зато што у њему има много мученика.





Типови људи

Авва рече: Има људи завидљивих, има гордељивих, а има и ових других. Те друге никад нисам срео.



Сви тако

Правда се млади монах: „Оче, сад сви тако раде!

Авва рече:

-То што сви раде, није врлина, него масовни порок!



Повода

Оче, падам час у једну, час у другу страст!

- Ко хоће да буде пас, увек нађе поводац!



О БРАТИЈИ И ОСУЂИВАЊУ

Млад монах се жали духовнику:

-Знам да братија иза мојих леђа о мени ружно говори.

- Нека те сине, утеши чињеница да ти иза леђа причају само онон што мисле о теби.



Похвала

Један плтикоуми каза авви:

-Ти си највећи од свих монаха на Истоку.

- Ђаво ми је то већ рекао, одговори авва.

Кућни ред

Искушеник сељути:

- Не знам шта че нам овај кућни ред кад сви монаси стално касне!

Игуман ће на то:

- А како би знао да касне да нема кућног реда?



ОСУЂИВАЊЕ БЕЗ РАСУЂИВАЊА

Ову поучну причу са дозом хумора причао је старац Гаврило Грузијски:

- Један свети отац је јео десет пута дневно, а имао је поред себе искушеника, који је јео само једном дневно. Позвали су их једном на вечеру, а искушеник, пошто већ беше јео, рече да је сит. Монах се зачуди: „ Али то не може бити”. А искушеник му одговори: „Свети оче, ти једеш Десет пута дневно и зато ти је чудно.” А монах му рече: „Ја сам увек гладан, јер своју храну узимам сваки пут помало. А ти једеш једном и заситиш се.”




ДОСАДНО


Дошао искушеник у Хиландар, па му досадно.

- Има ли где да се прошета? пита старијег монаха. - Има одавде до пирга Хрусија на обали.

–Само то?

- Само то. Ако хоћеш више, најближи корзо ти је у Солуну.

Млади монах копао неку рупу.

- Шта то радиш? пита га искусни подвижник.

- Копам себи гроб, да се сећам смрти.

- Е, одлично! Онда одмах копај неки канал поред.

-Зашто?


- Па кад ти потекне миро из моштију да захватимо.

Из књиге: Од смеха до премудрости, посебно издање библиотеке Очев Дом

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...