Пређи на главни садржај

Житије Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског

Свети Никола је рођен у граду Патарау области Ликија у Малој Азијинаприбријежију Средоземног мораодродитеља Теофана и Нонеу времеримског цара ВалеријанаЈош као детеНикола је показивао необичнедушевне даровеКада је одрастао иизучио школежелио је да ступи усвештенички чинте га његов стриц,архиепископпроизведе засвештеника града Мира.
Када Николи помреше родитељикојису били врло богатион поче од свогнаследства помагати сиротињу,делећи милостињу и удавајући сиротедевојкеПо смрти његовог стрица,епископи и свештеници из Ликијскеобластиискупе се да изаберу новогархиепископа и договоре се да изаберунајвреднијег и најтачнијег уизвршавању дужностиПошто су се уверили да је управо Никола такав,изаберу га за архиепископа мирликијског.
Као архиепископ Никола је поучавао народ у верине само у црквивећ и подомовимана улици и на сваком местуМладић је саветоваообилазио болесне,сужње откупљивао и пуштао на слободужалосне је тешиоа грешницима јепоказивао пут и начине да се поправе.
Аликада наста љуто гоњење хришћана под царем ДиоклецијаномНикола једопао тамнице и у њој провео много годинасве док цар Константин не дадесвима слободуте се Никола опет врати на своју архиепископску столицу.
Када је после тога цар Константин сазвао први Васељенски сабор у Никеји,Никола је био члан тог саборакоји је осудио Арија и његову наукуИзревности према чистој вериударио је Арију шамар.
Пошто је царица Јелена у то доба пронашла Христов крст у Јерусалимумногипочеше да обилазе света местаИ Никола је обишао сва света местаНа овомпуту десили су се многи чудновати случајевиПрича се да када се Светитељнавезао на мореон предсказа олујуМорнарипознавајући све морске знаке,исмијавали су Николу што говори о стварима које неразумеговорећи да олујенеће битиАли се ускоро навукоше густи црни облацизадуваше јаки ветровии ужасна бура почне да бесниСви се на лађи уплашишеочекивајући дасвакога часа постану жртве запенушаних таласаНикола паде Богу на молитвуи облаци се разиђошеветар преста и бура се утиша.
Када се из Палестине враћао кући погоди се Никола са неким лађарем да гаодвезе у ЛикијуАликада испловишелађар не хтеде да вози куда је Николахтеовећ кренуше на другу странуНикола их подсјети на погодбу и да му чиненеправдуали они му запретише да ћутиОдједном се подиже јак ветар иокрену лађу у другом правцу и без обзира на настојање лађара да задрже својкурсветар нанесе лађу на једно ликијско пристаништегде се Никола искрца.
Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољиЈедном језавладала велика глад у Ликијиа у Италији је био један трговац који је имаомного житаЊему се Никола обратио у сну понудивши му три златника даодвезе брод пун жита у ЛикијуТрговац тако и учиниСво своје жито је продао,а град Мир спасио од глади.
Никола је био и вешт дипломатаЈедном је избила побуна у ФригијиЦарКонстантин посла тројицу војвода са војском да угуше побунумеђутимвојници су се искрцали у Ликијугде су одмах почели да злостављајустановништво и отимају од народаНикола је позвао војводе у своју кућу изамолио их да обуздају своје војникеОви то и учинишеУправо у то времеједан невини грађанин је био осуђен на смртОсудио га је један управниккојије хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанинаНикола је сиромахаспасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости исреброљубљаВојводе су затим наставиле пут у Фигију гдје су угушиле буну.Вративши се цару Контантинувојводе су очекивале награду и похвалуалиједан царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницуИзтамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења.Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опроствојводамаКада су се војводе захвалиле цару што им је поштедио животон имје саопштио да то није он урадионего да је за то заслужан свети човек,Никола.
Никола се појављивао и на местима на којима предходно није могао да будефизички присутанЈедномкада се трговачки брод враћао из Египта у Ликију,ухвати их страшна олујаМорнари почеше да се моле Богу и призивају Николу.Никола се појавиодохватио крму и избавио брод и морнаре од олујеКада сеолуја стишалаНикола је нестаоДочекао их је у луци где је бод пристаоаморнари стадоше да му се захваљујуНикола им на то одговори: "Не захваљујтесе менинего БогуЈа сам грешник и смртник као и ви".
Мало је познато да је Никола помагајући људима у невољи желио да останеанониманте је новац стављао у одевне предмете људитако када би онипронашавши новац бивали изненађениЈедна од легенди говори о томеНаимеу граду Миру живео је један сироти човек који је имао три прелепе ћеркеалиих није могао удатипошто за мираз није новца имаоО њему је некако сазнаоНиколепа је једну ноћ посетио човека и поред ћеркиног му узглавља оставиочарапу пуну златникаКада су се пробудилипородица је била изненађенаагрешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву ћеркуНикола је ово поновио иза преостале двеа када је отац ћери сазнао ко је био тај добротворотишао једо Николе да му се дубоко захвалиНикола је као и увек до тада био скроман теблагосиља домаћинаИз ове легенде је касније произашла легенда о СветомКлаусу (Деда Мразу), који би уочи Божића остављао у чарапи на огњиштупоклоне дјеци.
Тако је Никола до дубоке старости управљао црквом и народоми чинио добраделаУмро је 19. децембра 345. годинеЊегово тело је сахрањено у саборнојцркви мир-ликијске митрополије.
Много година је његово тело тамо почивалоСкитиСловени са Дона супосећивали Николин гроб и тамо тражили избављење и доводили болеснеради излечењаОтуда се може објаснити зашто је СвНикола толико омиљенкод Срба.
У једанестом веку Турци су освојили целу Малу Азијупа и град МирМногистановници су се иселили и бјежали од стравичних злостављања.
Године 1096. СвНикола се обрати у сну једномсвештенику из Барија (Италијаи саопшти му дане жели да му мошти почивају у "безбожничкомградуи рече му да оде у град Мир и да му моштипренесе у Барина сигурно тлеОвај тако и учинии прерушен у трговца са три брода пуна житапосети град Мир и пренесе мошти светитеља уБариОво се догодило 8. мајаМошти су однијелиу манастир светог Јована ПретечеНарод је одмахпочео да се скупља и да тражи излечењејер јеНикола и по томе био познатПосле три годинеподигнут је храм СвНиколи у часту коме јеСтрфан Дечанскисрпски краљ (као што је инаведено у његовом живопису), повратио вид икао знак захвалности тај храм опточио сребром.
Спомен на дан смрти Светог Николе слави се 19.децембрапо новомили 6. децембрапо старомкалендаруУ години се Свети Никола прославља и22. маја (09.маја), у знак сећања преноса његових моштију у Бари.
Као што су од паганских богова улогу господара громова Срби предалиСв.Илијитако су улогу господара мора предали СвНиколијер он је многебродаре од невремена спасаваоНа Светога Николусви морепловци су у 4 сатапоподне бацали сидро у знак сјећања на тог светитеља и отпочињали славље.Пловидба се настављала тек следећег данаИ Српско паробродско друштво јеславило Светог Николу.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...