Житије Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског

Свети Никола је рођен у граду Патарау области Ликија у Малој Азији, наприбријежију Средоземног мора, одродитеља Теофана и Ноне, у времеримског цара Валеријана. Још као детеНикола је показивао необичнедушевне дарове. Када је одрастао иизучио школе, желио је да ступи усвештенички чин, те га његов стриц,архиепископ, произведе засвештеника града Мира.

Када Николи помреше родитељи, којису били врло богати, он поче од свогнаследства помагати сиротињу,делећи милостињу и удавајући сиротедевојке. По смрти његовог стрица,епископи и свештеници из Ликијскеобласти, искупе се да изаберу новогархиепископа и договоре се да изаберунајвреднијег и најтачнијег уизвршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав,изаберу га за архиепископа мирликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и подомовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне,сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима јепоказивао пут и начине да се поправе.

Али, када наста љуто гоњење хришћана под царем Диоклецијаном, Никола једопао тамнице и у њој провео много година, све док цар Константин не дадесвима слободу, те се Никола опет врати на своју архиепископску столицу.

Када је после тога цар Константин сазвао први Васељенски сабор у Никеји,Никола је био члан тог сабора, који је осудио Арија и његову науку. Изревности према чистој вери, ударио је Арију шамар.

Пошто је царица Јелена у то доба пронашла Христов крст у Јерусалиму, многипочеше да обилазе света места. И Никола је обишао сва света места. На овомпуту десили су се многи чудновати случајеви. Прича се да када се Светитељнавезао на море, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке,исмијавали су Николу што говори о стварима које неразуме, говорећи да олујенеће бити. Али се ускоро навукоше густи црни облаци, задуваше јаки ветровии ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући дасвакога часа постану жртве запенушаних таласа. Никола паде Богу на молитвуи облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша.

Када се из Палестине враћао кући погоди се Никола са неким лађарем да гаодвезе у Ликију. Али, када испловише, лађар не хтеде да вози куда је Николахтео, већ кренуше на другу страну. Никола их подсјети на погодбу и да му чиненеправду, али они му запретише да ћути. Одједном се подиже јак ветар иокрену лађу у другом правцу и без обзира на настојање лађара да задрже својкурс, ветар нанесе лађу на једно ликијско пристаниште, где се Никола искрца.

Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољи. Једном језавладала велика глад у Ликији, а у Италији је био један трговац који је имаомного жита. Њему се Никола обратио у сну понудивши му три златника даодвезе брод пун жита у Ликију. Трговац тако и учини. Сво своје жито је продао,а град Мир спасио од глади.

Никола је био и вешт дипломата. Једном је избила побуна у Фригији. ЦарКонстантин посла тројицу војвода са војском да угуше побуну, међутимвојници су се искрцали у Ликију, где су одмах почели да злостављајустановништво и отимају од народа. Никола је позвао војводе у своју кућу изамолио их да обуздају своје војнике. Ови то и учинише. Управо у то времеједан невини грађанин је био осуђен на смрт. Осудио га је један управник, којије хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанина. Никола је сиромахаспасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости исреброљубља. Војводе су затим наставиле пут у Фигију гдје су угушиле буну.Вративши се цару Контантину, војводе су очекивале награду и похвалу, алиједан царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницу. Изтамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења.Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опроствојводама. Када су се војводе захвалиле цару што им је поштедио живот, он имје саопштио да то није он урадио, него да је за то заслужан свети човек,Никола.

Никола се појављивао и на местима на којима предходно није могао да будефизички присутан. Једном, када се трговачки брод враћао из Египта у Ликију,ухвати их страшна олуја. Морнари почеше да се моле Богу и призивају Николу.Никола се појавио, дохватио крму и избавио брод и морнаре од олује. Када сеолуја стишала, Никола је нестао. Дочекао их је у луци где је бод пристао, аморнари стадоше да му се захваљују. Никола им на то одговори: "Не захваљујтесе мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви".

Мало је познато да је Никола помагајући људима у невољи желио да останеанониман, те је новац стављао у одевне предмете људи, тако када би онипронашавши новац бивали изненађени. Једна од легенди говори о томе. Наимеу граду Миру живео је један сироти човек који је имао три прелепе ћерке, алиих није могао удати, пошто за мираз није новца имао. О њему је некако сазнаоНиколе, па је једну ноћ посетио човека и поред ћеркиног му узглавља оставиочарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, агрешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву ћерку. Никола је ово поновио иза преостале две, а када је отац ћери сазнао ко је био тај добротвор, отишао једо Николе да му се дубоко захвали. Никола је као и увек до тада био скроман теблагосиља домаћина. Из ове легенде је касније произашла легенда о СветомКлаусу (Деда Мразу), који би уочи Божића остављао у чарапи на огњиштупоклоне дјеци.

Тако је Никола до дубоке старости управљао црквом и народом, и чинио добрадела. Умро је 19. децембра 345. године. Његово тело је сахрањено у саборнојцркви мир-ликијске митрополије.

Много година је његово тело тамо почивало. Скити, Словени са Дона супосећивали Николин гроб и тамо тражили избављење и доводили болеснеради излечења. Отуда се може објаснити зашто је Св. Никола толико омиљенкод Срба.

У једанестом веку Турци су освојили целу Малу Азију, па и град Мир. Многистановници су се иселили и бјежали од стравичних злостављања.

Године 1096. Св. Никола се обрати у сну једномсвештенику из Барија (Италија) и саопшти му дане жели да му мошти почивају у "безбожничкомграду" и рече му да оде у град Мир и да му моштипренесе у Бари, на сигурно тле. Овај тако и учинии прерушен у трговца са три брода пуна житапосети град Мир и пренесе мошти светитеља уБари. Ово се догодило 8. маја. Мошти су однијелиу манастир светог Јована Претече. Народ је одмахпочео да се скупља и да тражи излечење, јер јеНикола и по томе био познат. После три годинеподигнут је храм Св. Николи у част, у коме јеСтрфан Дечански, српски краљ (као што је инаведено у његовом живопису), повратио вид икао знак захвалности тај храм опточио сребром.

Спомен на дан смрти Светог Николе слави се 19.децембра, по новом, или 6. децембра, по старомкалендару. У години се Свети Никола прославља и22. маја (09.маја), у знак сећања преноса његових моштију у Бари.

Као што су од паганских богова улогу господара громова Срби предалиСв.Илији, тако су улогу господара мора предали Св. Николи, јер он је многебродаре од невремена спасавао. На Светога Николу, сви морепловци су у 4 сатапоподне бацали сидро у знак сјећања на тог светитеља и отпочињали славље.Пловидба се настављала тек следећег дана. И Српско паробродско друштво јеславило Светог Николу.

 Извор