Пређи на главни садржај

Житије Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског

Свети Никола је рођен у граду Патарау области Ликија у Малој Азијинаприбријежију Средоземног мораодродитеља Теофана и Нонеу времеримског цара ВалеријанаЈош као детеНикола је показивао необичнедушевне даровеКада је одрастао иизучио школежелио је да ступи усвештенички чинте га његов стриц,архиепископпроизведе засвештеника града Мира.
Када Николи помреше родитељикојису били врло богатион поче од свогнаследства помагати сиротињу,делећи милостињу и удавајући сиротедевојкеПо смрти његовог стрица,епископи и свештеници из Ликијскеобластиискупе се да изаберу новогархиепископа и договоре се да изаберунајвреднијег и најтачнијег уизвршавању дужностиПошто су се уверили да је управо Никола такав,изаберу га за архиепископа мирликијског.
Као архиепископ Никола је поучавао народ у верине само у црквивећ и подомовимана улици и на сваком местуМладић је саветоваообилазио болесне,сужње откупљивао и пуштао на слободужалосне је тешиоа грешницима јепоказивао пут и начине да се поправе.
Аликада наста љуто гоњење хришћана под царем ДиоклецијаномНикола једопао тамнице и у њој провео много годинасве док цар Константин не дадесвима слободуте се Никола опет врати на своју архиепископску столицу.
Када је после тога цар Константин сазвао први Васељенски сабор у Никеји,Никола је био члан тог саборакоји је осудио Арија и његову наукуИзревности према чистој вериударио је Арију шамар.
Пошто је царица Јелена у то доба пронашла Христов крст у Јерусалимумногипочеше да обилазе света местаИ Никола је обишао сва света местаНа овомпуту десили су се многи чудновати случајевиПрича се да када се Светитељнавезао на мореон предсказа олујуМорнарипознавајући све морске знаке,исмијавали су Николу што говори о стварима које неразумеговорећи да олујенеће битиАли се ускоро навукоше густи црни облацизадуваше јаки ветровии ужасна бура почне да бесниСви се на лађи уплашишеочекивајући дасвакога часа постану жртве запенушаних таласаНикола паде Богу на молитвуи облаци се разиђошеветар преста и бура се утиша.
Када се из Палестине враћао кући погоди се Никола са неким лађарем да гаодвезе у ЛикијуАликада испловишелађар не хтеде да вози куда је Николахтеовећ кренуше на другу странуНикола их подсјети на погодбу и да му чиненеправдуали они му запретише да ћутиОдједном се подиже јак ветар иокрену лађу у другом правцу и без обзира на настојање лађара да задрже својкурсветар нанесе лађу на једно ликијско пристаништегде се Никола искрца.
Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољиЈедном језавладала велика глад у Ликијиа у Италији је био један трговац који је имаомного житаЊему се Никола обратио у сну понудивши му три златника даодвезе брод пун жита у ЛикијуТрговац тако и учиниСво своје жито је продао,а град Мир спасио од глади.
Никола је био и вешт дипломатаЈедном је избила побуна у ФригијиЦарКонстантин посла тројицу војвода са војском да угуше побунумеђутимвојници су се искрцали у Ликијугде су одмах почели да злостављајустановништво и отимају од народаНикола је позвао војводе у своју кућу изамолио их да обуздају своје војникеОви то и учинишеУправо у то времеједан невини грађанин је био осуђен на смртОсудио га је један управниккојије хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанинаНикола је сиромахаспасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости исреброљубљаВојводе су затим наставиле пут у Фигију гдје су угушиле буну.Вративши се цару Контантинувојводе су очекивале награду и похвалуалиједан царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницуИзтамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења.Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опроствојводамаКада су се војводе захвалиле цару што им је поштедио животон имје саопштио да то није он урадионего да је за то заслужан свети човек,Никола.
Никола се појављивао и на местима на којима предходно није могао да будефизички присутанЈедномкада се трговачки брод враћао из Египта у Ликију,ухвати их страшна олујаМорнари почеше да се моле Богу и призивају Николу.Никола се појавиодохватио крму и избавио брод и морнаре од олујеКада сеолуја стишалаНикола је нестаоДочекао их је у луци где је бод пристаоаморнари стадоше да му се захваљујуНикола им на то одговори: "Не захваљујтесе менинего БогуЈа сам грешник и смртник као и ви".
Мало је познато да је Никола помагајући људима у невољи желио да останеанониманте је новац стављао у одевне предмете људитако када би онипронашавши новац бивали изненађениЈедна од легенди говори о томеНаимеу граду Миру живео је један сироти човек који је имао три прелепе ћеркеалиих није могао удатипошто за мираз није новца имаоО њему је некако сазнаоНиколепа је једну ноћ посетио човека и поред ћеркиног му узглавља оставиочарапу пуну златникаКада су се пробудилипородица је била изненађенаагрешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву ћеркуНикола је ово поновио иза преостале двеа када је отац ћери сазнао ко је био тај добротворотишао једо Николе да му се дубоко захвалиНикола је као и увек до тада био скроман теблагосиља домаћинаИз ове легенде је касније произашла легенда о СветомКлаусу (Деда Мразу), који би уочи Божића остављао у чарапи на огњиштупоклоне дјеци.
Тако је Никола до дубоке старости управљао црквом и народоми чинио добраделаУмро је 19. децембра 345. годинеЊегово тело је сахрањено у саборнојцркви мир-ликијске митрополије.
Много година је његово тело тамо почивалоСкитиСловени са Дона супосећивали Николин гроб и тамо тражили избављење и доводили болеснеради излечењаОтуда се може објаснити зашто је СвНикола толико омиљенкод Срба.
У једанестом веку Турци су освојили целу Малу Азијупа и град МирМногистановници су се иселили и бјежали од стравичних злостављања.
Године 1096. СвНикола се обрати у сну једномсвештенику из Барија (Италијаи саопшти му дане жели да му мошти почивају у "безбожничкомградуи рече му да оде у град Мир и да му моштипренесе у Барина сигурно тлеОвај тако и учинии прерушен у трговца са три брода пуна житапосети град Мир и пренесе мошти светитеља уБариОво се догодило 8. мајаМошти су однијелиу манастир светог Јована ПретечеНарод је одмахпочео да се скупља и да тражи излечењејер јеНикола и по томе био познатПосле три годинеподигнут је храм СвНиколи у часту коме јеСтрфан Дечанскисрпски краљ (као што је инаведено у његовом живопису), повратио вид икао знак захвалности тај храм опточио сребром.
Спомен на дан смрти Светог Николе слави се 19.децембрапо новомили 6. децембрапо старомкалендаруУ години се Свети Никола прославља и22. маја (09.маја), у знак сећања преноса његових моштију у Бари.
Као што су од паганских богова улогу господара громова Срби предалиСв.Илијитако су улогу господара мора предали СвНиколијер он је многебродаре од невремена спасаваоНа Светога Николусви морепловци су у 4 сатапоподне бацали сидро у знак сјећања на тог светитеља и отпочињали славље.Пловидба се настављала тек следећег данаИ Српско паробродско друштво јеславило Светог Николу.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај