Пређи на главни садржај

ПОЧЕЦИ У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ 3

 


Ава Доротеј Палестински о самоукоревању 

Зашто се смућујемо кад нас неко укори?

О САМОУКОРЕВАЊУ
 
1. Испитајмо, братијо, због чега неко понекад увредљиву реч подноси без смућивања, као да је готово и није чуо, а понекад се смућује чим је чује. Шта је узрок ове разлике? И да ли је један узрок те разлике или су многи? Ја налазим да постоје многи узроци, при чему један, могло би се рећи, рађа све друге. И рећи ћу вам како. Дешава се најпре, да се неко, после молитве и доброг упражњавања [у читању и размишљању], налази у, да тако кажем, добром стању и због тога подноси свога брата и не смућује се. Дешава се, опет, да неко има пристрасност према другоме и због тога без огорчења подноси све што му чини. Бива такође, да неко презире онога који жели да га ожалости. Гледајући као нискост на оно што је од њега, и уопште, не гледајући га као човека, он његове речи и дела не рачуна ни у шта.
2. И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат кога никада нисам видео смућеног или ожалошћеног на било кога, иако сам примећивао да су га многа братија грдила и вређала. А тај младић је све подносио од свих њих, као да му уопште нико није сметао. И ја сам се увек дивио величини његове незлобивости, желећи да сазнам како је стекао ову врлину. Једном сам га одвео у страну и, поклонивши му се, замолио да ми каже какву помисао има у срцу, која му пружа такву дуготрпељивост [у тренуцима] када га грде или када неку другу тешкоћу трпи од неког. Он ми је природно и једноставно рекао: „Ја сам стекао навику да пазим на њихова блаћења [ћушкања] и да их примам као што их благолика штенад[1] примају од људи“. Чувши то, ја сам савио уши и рекао у себи: „Овај брат је нашао пут!“[2]. Ознаменовавши се [крсним знамењем], удаљио сам се од њега, молећи Бога да [Својом милошћу] покрије и мене и њега.
3. Тако се дешава, као што сам рекао, да се неко не смућује због презирања [других]. То је очигледна погибао. А уколико се неко смућује због брата који га жалости, значи да у том тренутку није био у добром стању, или да има одбојност према њему. За то постоје и многи други узроци који се могу различито објашњавати. Узрок сваког смућења, пак, уколико тачно испитамо, јесте одсуство самоукоревања. Због тога имамо сва та огорчења и због тога никада не налазимо покоја. Стога не треба да се чудимо када од свих светих чујемо да нема другог пута осим овога. И зар се можемо надати спокојству или хођењу правим путем кад уопште немамо самоукоревања? Заиста, човек који се не буде се држао овог пута, макар учинио и многе подвиге, неће престати да смућује [друге] и да се [сам] смућује, губећи тиме сав свој труд. Какву радост, какво спокојство има онај који себе укорева, ма где пошао, као што је рекао ава Пимен. Ма шта да му се деси, било штета, било бешчашће, или било каква друга жалост, он их се већ унапред сматра достојним и никада се не смућује. Има ли нешто безбрижније од тога?

Извор: светосавље.орг

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе