ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

  Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, ризнице добара и Даваоче живота, дођи, настани се у нама, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше. Водио сам разговор под називом „Престани, причаш сам са собом“. У овом разговору сам са вама говорио на тему да је често наш духовни живот, нажалост, илузија, илузија коју смо сами родили у жару душе, сами смо родили сензације, сами смо родили наводне односе са Богом, са Богородицом, са светима, сами смо веровали у њих. Али у стварности, све ово, у стварности, је вештачко стање које смо створили у психолошком узбуђењу. Заиста смо ово желели и почели смо да вршимо притисак на наше психолошке тачке и почели смо да рађамо ова стања. Ово је наше благо, ово је наводно за наш духовни раст, наводно то су наша духовна достигнућа. У ствари, то су само психолошка стања која смо сами себи створили. Тако су настали сви пагански култови. У човеку је постојала жеђ за Богом, али није било исправних д...

У име Оца и Сина и Светога Духа.  Када би ме неко питао – у једној јединој реченици, врло кратко – како би испричао Јеванђеље? Ето, као нека врста сажетка. Која је, за тебе лично, данас најважнија реченица у Јеванђељу? Она најдубља, суштинска, темељна? Данас бих рекао: „ Да нисам ја , Господе?“ За мене је то најважнија реченица у Јеванђељу. Ако хришћанин не разуме управо ту суштину, он уопште неће разумети Јеванђеље. И неће дубоко, животно осећати потребу за Спаситељем. Биће то неко интересовање, нека игра духовности. Али управо та реченица — кроз њу мора проћи цело Јеванђеље. Ако хришћанин не разуме ту реченицу, ако му она не зазвони у срцу као звоно, као аларм, онда он ништа није разумео у Јеванђељу — или, још горе, погрешно је разумео, у погрешном правцу. Ако хришћанин ту реченицу није разумео, ако му није зазвучала у срцу као звоно, као гром – онда ништа није разумео. А можда је чак и горе – погрешно је разумео. Јер Јеванђеље се не може догодити без тог темељног увида: „Да нис...

„Боље је да нешто не испуниш и у дубини душе прекориш себе због недостатка,“ — говорио је старац, „него да све испуниш и помислиш да си добро урадио.“ Кад би приметио да неко има склоност ка формализму и буквалном извршавању правила и дужности, старац би намерно тражио да се нешто прекрши, говорећи да је таквом човеку корисније да остане „непоправљен“. Исто тако, слабе и немоћне је бодрио речима да Бог не тражи подвиге веће од телесних снага, и да је Њему угодније срце скрушено. Зато се никада не треба смућивати ако ниси успео да постиш као други, ако ниси у стању да одстојиш дуге службе или да радиш у манастиру. „Ако не можеш да стојиш целу службу — седи, али не излази из цркве. Ако не можеш да постиш — поједи нешто и тиме ћеш се смирити, и нећеш осуђивати друге који из здравствених разлога нису могли да изврше послушања,“ — говорио је старац и тешио их: „Захвали Богу и на томе што живиш у обитељи — и то је милост Божија.“ А затим би додао, охрабрујући: „Ја ето ништа не радим, само ...

  Ја сам за радост. Али за духовну радост, мудру радост. Због ње сам градио, писао, снимао... Престаните да правите буку. Циљ хришћанског живота није тражење некаквих стања. Ох, знате шта, пре свега бих желео да дам једно појашњење, једну напомену – радости се долази. До пасхалне радости долазимо кроз тежину Великог поста, кроз ускраћивање себе, кроз плач. Искрена, дубока радост није безбрижна. Понекад људи долазе у православље у некој еуфорији, врло лакомислено, и одмах траже радост. Ја говорим о томе да смо створени, призвани од Бога на радост – али до те радости треба доћи, да та радост не буде површна, већ дубока и драгоцена. Зато одмах кажем да том питању треба приступити веома озбиљно. Реч „радост“ код многих одмах изазове неки лакомислени тон – "хајде да се радујемо", али такав приступ нас понекад лишава озбиљности, озбиљности тренутка, одговорности тренутка. Јер, ипак, Христос је распет, умро и васкрсао. Са своје стране, Он је учинио све за наше спасење, али наше сп...