Молитва је умеће владања собом, својом пажњом

 

Немолитвеност

Ово је појединачан случај нецрквености – веома распрострањен грех. Говорећи о овој најважнијој страни духовног живота онај ко се исповеда мора на исповести да каже како се моли, какви су плодови његове молитве, да ли му молитва доноси духовну утеху или је он сматра за непријатну обавезу, од које покушава да се избави под било којим изговором; да ли користи Православни молитвеник или зна молитве напамет, чита ли Јеванђеље. 

 

Сваки верник је дужан да сваког дана у молитви помиње своје ближње, живе и мртве, за здравље и за покој душе, дужан је да се моли “за оне који га мрзе и који су га увредили”, за оне према којима гаји непријатељска осећања, који су га, можда, неправедно увредили. Мора такође, често да иде на службе Божије, да буде у храму у недељу и на велике велике празнике, треба да поштује постове које је Црква одредила – не само у смислу уздржавања од хране, већ и у моралном смислу. Обавезан је да се помири с онима с којима је био у свађи, да даје милостињу, да опрашта дугове, да се клони свега сујетног и да се усредсреди на вечно. Ватрена молитва је оно по чему се искрени верник разликује од “млаког”. Човек не треба се труди да што пре прочита молитвено правило и да се одстоји службу Божију, већ да стекне дар молитве од Господа, да заволи молитву, да нестрпљиво чека време за молитву. Верник је дужан да стреми ка томе да уђе у молитвену стихију, да научи да воли и схвата музику црквеног појања, његову неупоредиву лепоту и дубину, сликовитост и мистичну изражајност литургијских симбола. 

 

Дар молитве је и умеће владања собом, својом пажњом, понављање речи, учествовање не само уснама и језиком, већ и свим срцем и свим мислима у молитвеном делању. Човек треба да стекне навику Исусове молитве “Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног” и ову молитву мора да изговара у себи увек и свуда, нарочито у тешким тренуцима, приликом појачаних духовних борби, у искушењима и патњама. Дакле, брате, обрати пажњу против којих од наведених овде неопходних правила, одредби и обавеза хришћанских грешиш у односу на нашу веру и свете црквених одредбе и не заборави да се за то покајеш!


Архим.Лазар Абашидзе
из Тајна исповести

http://manastirglogovac.blogspot.rs/2017/05/blog-post_12.html