.jpg)
Старац Пајсије, уважени пустињак наших дана, у једној беседи монахињама рекао је следеће:
„Када се човек уздржи од испразности, тада се његов ум нужно усредсређује на Бога. Ви, жене, можете лакше да се предате Богу, јер имате милосердније срце. Мушкарцима је то теже, јер их у томе спречава разум. Вођене својим осећањима, жене су продужиле пут Голготе и ишле све до Гроба, док су се мушкарци сакрили. Међутим, вама прети опасност да вас срце одвуче ка испразним стварима. Вама је лако да се предате малим, сујстетним стварима тако да вам ништа не преостане за Христа. Не задовољавате се неонходном одећом, предметима и стварима, него тежите да поред неопходног имате и оно што је лепо, украшено и префињено. Сматрате да је чаша лепша ако је на њој исцртан неки цветић, а прекривач за сто ако је украшен везом, столице ако су резбарене, итд. Срце се на тај начин расипа. Немојте узалудно расипати своје срце...
Као што и у свакодневном животу жене воле префињене послове, тако и у духовном животу воле истанчан труд и баве се ситницама, остаљајући простор ђаволу да им тим ситницама причини штету. Не посвећујте своја срца испразности него Богу. Не заплићите се у ситнице него почните од грубог, како не бисте очајавале. Кад се одсеку грубе страсти, лако ће нестати и оне истанчане. Не мислите на прошли живот и на своја детиња сагрешења, јер су се отворили нови путеви и књиге.
Живитс у атмосфери непрестаног славословља и благодарења, јер је највећи грех незахвалност, а највећи грешник незахвалан човек.”
Овај старац рекао је и следeће:
„Жене поседују обиље љубави али ђаво може да затрује љубав и да је претвори у завист. Жене су у стању да много воле саме себе; таква љубав изазива патњу и претвара се у мучење. Ако лишимо себе такве љубави, онда нам сва та љубав остаје за Христа и ближње.”
„Када се човек уздржи од испразности, тада се његов ум нужно усредсређује на Бога. Ви, жене, можете лакше да се предате Богу, јер имате милосердније срце. Мушкарцима је то теже, јер их у томе спречава разум. Вођене својим осећањима, жене су продужиле пут Голготе и ишле све до Гроба, док су се мушкарци сакрили. Међутим, вама прети опасност да вас срце одвуче ка испразним стварима. Вама је лако да се предате малим, сујстетним стварима тако да вам ништа не преостане за Христа. Не задовољавате се неонходном одећом, предметима и стварима, него тежите да поред неопходног имате и оно што је лепо, украшено и префињено. Сматрате да је чаша лепша ако је на њој исцртан неки цветић, а прекривач за сто ако је украшен везом, столице ако су резбарене, итд. Срце се на тај начин расипа. Немојте узалудно расипати своје срце...
Као што и у свакодневном животу жене воле префињене послове, тако и у духовном животу воле истанчан труд и баве се ситницама, остаљајући простор ђаволу да им тим ситницама причини штету. Не посвећујте своја срца испразности него Богу. Не заплићите се у ситнице него почните од грубог, како не бисте очајавале. Кад се одсеку грубе страсти, лако ће нестати и оне истанчане. Не мислите на прошли живот и на своја детиња сагрешења, јер су се отворили нови путеви и књиге.
Живитс у атмосфери непрестаног славословља и благодарења, јер је највећи грех незахвалност, а највећи грешник незахвалан човек.”
Овај старац рекао је и следeће:
„Жене поседују обиље љубави али ђаво може да затрује љубав и да је претвори у завист. Жене су у стању да много воле саме себе; таква љубав изазива патњу и претвара се у мучење. Ако лишимо себе такве љубави, онда нам сва та љубав остаје за Христа и ближње.”
„Љубоморан човек избегава човека коме завиди. Љубоморна жена не може да се смири док њена супариница потпуно не ишчезне."
Старац Пајсије је рекао и ово:
„Унутар људског несклада скрива се хармонија Божија. На пример, брак различитих личности може да створи хармонију. На тај начин ће жене богатством свога срца приближити мушкарце Богу.”
Извор: Књига Светогорски старечник у издању манастира Хиландар
Коментари
Постави коментар