Постоји једна традиција да се Васкршње зачало, пролог Јеванђеља по Јовану чита на различитим језицима за време литургије. То је дивна традиција! Звуци грчког, латинског, арапског п других језика омогућавају нам да осетимо дах Духа Божјег, Који је надахнуо апостоле на васељенску проповед. Живе речи на свим наречјима! Јер то је део оног огња који је сишао с неба, о којем је Христос док је живео на земљи говорио да би желео „да се већ запалио”. Треба размислити о томе да се ова традиција прошири ван граница Васкршње ноћи и да се уведе бар на празник Педесетнице.
Управо Педесетници дугујемо то што проповед дивно звучи на свим језицима на земљи. Можда управо од овог зачала из Дела апостолских, где се говори о силаску Духа и проповеди на различитим језицима, бар понекад треба уводити читање и појање текстова на различитим језицима.
У нашим градовима се школују Вијетнамци и Кинези, Персијанци и Арапи. Многи од њих долазе у наше храмове, прво из радозналости, а касније долазе примивши Хришћанство. Дајмо им у руке Писмо на њиховом језику. Нека они прочитају, а ми ћемо слушати. Наша душа ће тада схватити да Хришћанство није само руска или грчка вера. А они ће можда пустити сузу осетивши се двоструко у домовини: кроз матерњи језик - у земаљској домовини, а кроз Реч Божју — у Очевом Дому.
Протојереј Андреј Ткачов
Књига: Мисионарске белешке
Коментари
Постави коментар