Пређи на главни садржај

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?



САМОУКОРЕВАЊЕ
 
• Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали самоукоревањем.
Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме.
Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319
• Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистиче свако растројство; због тога никада не налазимо спокојство. И онда не изненађује што од свих светих чујемо: ‘Нема другог пута осим тог’. He видимо да је било ко од светих пронашао спокојство идући неким другим путем! А ми хоћемо да се држимо правог пута, а да при томе никада не укоревамо себе. Заиста, ако човек саврши мноштво добродетељи, а не буде се држао тог пута, он никада неће престати да се вређа и да вређа, уништавајући тиме све своје напоре. Напротив: онај ко прекорева себе увек je у радости, увек je у спокојству. Онај ко прекорава себе, куд год да пође, како је рекао и авва Пимен, шта год да му се догоди, штета, или срамота, или каква невоља, већ унапред сматра да је заслужио сваку неугодност и никада се не узнемирава. Може ли бити ишта спокојније од тог стања? Но, неко ће рећи: ако ме брат увреди, a ја нађем да му за то нисам дао никакав повод, како могу да прекоревам себе? Онај ко себе испитује са страхом Божијим, свакако ће наћи да је дао повод, или речју, или делом, или на било који начин. Ако пак и види, како каже, да у том тренутку није дао никакав повод, увредио га је некада раније, њега или другог брата, у тој ствари или у било којој другој и требало је да пострада због тога или због каквог другог греха, што често бива. Дакле! Ако неко погледа себе, како сам рекао, са страхом Божијим и истражи своју савест, тај ће свакако наћи да је крив.“ Чудесна ствар! Започињући са прекоревањем себе нехотице и на силу, ми на крају постижемо да самоукоревање буде толико убедљиво и делотворно, да помоћу њега подносимо не само уобичајене невоље, него чак и највеће несреће. За онога ко је узнапредовао искушења више немају такву силину, него по мери њиховог напредовања постају лакша, чак и када су сама по себи тежа. У мери напредовања душа јача и добија снагу да трпељиво подноси све што се догађа. 1. 321-322
• Онај ко окривљује себе одолеће свим искушењима! Која патња може да савлада онога ко за себе сматра да заслужује сваку патњу? Која патња може да овлада онога ко сваку патњу која наилази дочекује са речима блаженог разбојника: Примам по својим делима како сам заслужио; сети ме се, Господе, кад дођеш у Царству Своме 6. 328
• Свети Јован Лествичник је рекао: „Ко је одбацио оптужбу, исправну или неисправну, тај је одбацио своје спасење“. Научи се да носиш слабости ближњих, да Бога ради угађаш њима, а не себи, научи се да полажеш душу своју за ближње своје! Научи се да трпиш приговоре и увреде! Држи се за оптужбе на свој рачун као што се онај ко падне у воду држи за уже које му је добачено, и избавићеш се од потапања у немиру и тузи! 6. 328
• Мени се веома допада изрека Великог Пимена: ‘Ако увек и у свему будемо окривљавали себе, рекао је, онда ћемо свуда пронаћи мир“. Други отац је рекао: „Ми смо оставили лако бреме, које се састоји у оптуживању себе, и узели смо тешко, које се састоји у оптуживању других“. Таква изрека вреди као целе књиге! 
• Корисно је осуђивати себе: то води ка смирењу. Строго пресуђивати себи је штетно: то човека гура у униније и раслабљеност.  

Супротно од самоукоревање је САМООПРАВДАЊЕ.


Извор: светосавље.орг


Напомена: ова тема је везана за тему Почеци у духовном животу

Коментари

Популарни постови са овог блога

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам

ЧАСНИ ВЕЛИКИ ПОСТ: Уторак друге седмице Великог Поста

Уторак друге седмице Великог Поста Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље. Јутрење – у другу недељу поста Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше… Свети Григорије Палама Молитва: Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 5:7-16 1 Мојс. 4:8-15 Прич. 5:1-15 Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. Иса. 5:16 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д