Пређи на главни садржај

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

Митрополит Морфијски Неофит (Масура).

Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.

     

Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу.

Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу настањује чудесан мир. Такав човек налази покој у својој души. А тај мир се преноси из душе на тело, дајући му нову снагу за нова дела. Ово осећање беше дивно познато свим светима: мир, спокој, благодат и велика радост. Али да бисмо постигли духовни мир, морамо уложити труд. Потребан је напор да се стекне Божанска благодат. Морамо волети да чинимо подвиге Бога ради и ради добробити других…

Морамо неко време пронаћи да обитавамо у тишини. Наравно, не можемо да бити у пустињи двадесет четири сата дневно, као што је био Свети Антоније Велики, али би било добро да бар неколико минута будемо у тишини, нарочито ноћу. Немојте проводити по целу ноћ на телефону или у спавању. Посветите део ноћи будности, лишите се сна и тада ћете наћи виталност духа; ваш ум ће се разбистрити. И тако ћемо макар мало бити слични Светом Антонију Великом, Светом Јовану Претечи, Пророку Мојсију, и пророку Илији. И сам Христос и Пресвета Богородица ће нам помоћи, као што су помогли и свим поменутим светитељима. Шта је заједничко свимо воим светима? Сви су имали исту жељу: да стекну Божанску енергију – благодат Светог Духа.

Свето ћутање, одвојеност од света, молитва и пост за њих нису били сами по себи циљ, већ средство за постизање циља. Нису били искључиво везани за молитву и пост. Исто важи и за читање Псалтира. То није циљ, већ средство. А шта је наш крајњи циљ? Наш циљ је да постигнемо чистоту срца: Срце чисто сатвори у мени, Боже, и дух прав обнови у мени(Пс. 50:12)...

Нека нам Бог да овај добар и узвишен циљ. А да бисмо имали тако велике циљеве, потребни су нам велики узори. Молим вас, обавезно прочитајте житија светих ако желите да живите духовним животом, како би се у вашем срцу родила жеља за светим тиховањем, жеља за одвојеношћу од света, жеља за молитвом, жеља за светошћу. Иначе ћемо остарити и наследити не светост, него поквареност...

Апелујем на оне који живе у градовима: Да ли желите да будете модерни и да пратите моду? Идите из градова. Пронађите мирно село где бисте се могли одморити од градске вреве. Али не понесите градску метеж са собом на село, иначе ће бити нарушен његов спокој. У природи, ван града, можемо уживати у миру и тишини, посебно ноћу. Кад дођем у Евриху,1успем да уграбим неколико сати тишине сваког дана, упркос мојим епископским дужностима.

Искористите ове сате тишине како треба, за проучавање Светог писма, за молитву и за општење са Пресветом Тројицом, Богородицом и светима. И имајте пример за угледање у личностима светих.

Често се сећам Светог Јакова Евијског. Мало ко зна од ког је свеца у свему узимао пример. Мисле да је то био свети Давид Евијски. Али заправо, не. Он је опонашаоСветог Данила Столпника. Једне године на Васкрс једва да је ишта јео тако да сам му дао примедбу. Он је одговорио: „Шта мислиш, шта је јео свети Данило док је стајамо на стубу?“ Наравно, он није био столпник, али је то искрено желео да буде. И сада га је, за његове напоре и подражавање овом светитељу, Господ прославио међу светима, као светог Данила.

Зато понављам: имајте одличне узоре и одвојите време за тишину. Тишина има свој глас и подстиче духовни рад. Читај Псалтир, јер ћеш у њему наћи извор радости и извор суза које чисте срце твоје.

Недавно је дошла код мене жена која заиста воли Псалтир и свакодневно чита псалме. Шта ми је рекла? „У почетку нисам много разумела. Било је много речи које нисам знала шта значе. Али када завршим са читањем, осећам већу радост него икад. Одакле ова радост у мом срцу?” Одговорио сам: „Та радост је од просвећење Духа Светога.

Какав год да вам је живот — монашки или породични — имајте светле примере које ћете подражавати и сигурно ћете имати користи. И имаћете шта да пренесете својој деци и унуцима.

Митрополит Морфујски Неофит (Масура).
Превод Џеси Доминик

 Извор: Pravoslavie.ru

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај