Пређи на главни садржај

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

Митрополит Морфијски Неофит (Масура).

Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.

     

Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу.

Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу настањује чудесан мир. Такав човек налази покој у својој души. А тај мир се преноси из душе на тело, дајући му нову снагу за нова дела. Ово осећање беше дивно познато свим светима: мир, спокој, благодат и велика радост. Али да бисмо постигли духовни мир, морамо уложити труд. Потребан је напор да се стекне Божанска благодат. Морамо волети да чинимо подвиге Бога ради и ради добробити других…

Морамо неко време пронаћи да обитавамо у тишини. Наравно, не можемо да бити у пустињи двадесет четири сата дневно, као што је био Свети Антоније Велики, али би било добро да бар неколико минута будемо у тишини, нарочито ноћу. Немојте проводити по целу ноћ на телефону или у спавању. Посветите део ноћи будности, лишите се сна и тада ћете наћи виталност духа; ваш ум ће се разбистрити. И тако ћемо макар мало бити слични Светом Антонију Великом, Светом Јовану Претечи, Пророку Мојсију, и пророку Илији. И сам Христос и Пресвета Богородица ће нам помоћи, као што су помогли и свим поменутим светитељима. Шта је заједничко свимо воим светима? Сви су имали исту жељу: да стекну Божанску енергију – благодат Светог Духа.

Свето ћутање, одвојеност од света, молитва и пост за њих нису били сами по себи циљ, већ средство за постизање циља. Нису били искључиво везани за молитву и пост. Исто важи и за читање Псалтира. То није циљ, већ средство. А шта је наш крајњи циљ? Наш циљ је да постигнемо чистоту срца: Срце чисто сатвори у мени, Боже, и дух прав обнови у мени(Пс. 50:12)...

Нека нам Бог да овај добар и узвишен циљ. А да бисмо имали тако велике циљеве, потребни су нам велики узори. Молим вас, обавезно прочитајте житија светих ако желите да живите духовним животом, како би се у вашем срцу родила жеља за светим тиховањем, жеља за одвојеношћу од света, жеља за молитвом, жеља за светошћу. Иначе ћемо остарити и наследити не светост, него поквареност...

Апелујем на оне који живе у градовима: Да ли желите да будете модерни и да пратите моду? Идите из градова. Пронађите мирно село где бисте се могли одморити од градске вреве. Али не понесите градску метеж са собом на село, иначе ће бити нарушен његов спокој. У природи, ван града, можемо уживати у миру и тишини, посебно ноћу. Кад дођем у Евриху,1успем да уграбим неколико сати тишине сваког дана, упркос мојим епископским дужностима.

Искористите ове сате тишине како треба, за проучавање Светог писма, за молитву и за општење са Пресветом Тројицом, Богородицом и светима. И имајте пример за угледање у личностима светих.

Често се сећам Светог Јакова Евијског. Мало ко зна од ког је свеца у свему узимао пример. Мисле да је то био свети Давид Евијски. Али заправо, не. Он је опонашаоСветог Данила Столпника. Једне године на Васкрс једва да је ишта јео тако да сам му дао примедбу. Он је одговорио: „Шта мислиш, шта је јео свети Данило док је стајамо на стубу?“ Наравно, он није био столпник, али је то искрено желео да буде. И сада га је, за његове напоре и подражавање овом светитељу, Господ прославио међу светима, као светог Данила.

Зато понављам: имајте одличне узоре и одвојите време за тишину. Тишина има свој глас и подстиче духовни рад. Читај Псалтир, јер ћеш у њему наћи извор радости и извор суза које чисте срце твоје.

Недавно је дошла код мене жена која заиста воли Псалтир и свакодневно чита псалме. Шта ми је рекла? „У почетку нисам много разумела. Било је много речи које нисам знала шта значе. Али када завршим са читањем, осећам већу радост него икад. Одакле ова радост у мом срцу?” Одговорио сам: „Та радост је од просвећење Духа Светога.

Какав год да вам је живот — монашки или породични — имајте светле примере које ћете подражавати и сигурно ћете имати користи. И имаћете шта да пренесете својој деци и унуцима.

Митрополит Морфујски Неофит (Масура).
Превод Џеси Доминик

 Извор: Pravoslavie.ru

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај