Пређи на главни садржај

ПОЧЕЦИ У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

OHAJ KO ЖЕЛИ ДА ДРЖИ ЗАПОВЕСТИ ТРЕБА ДА
ЗАПОЧНЕ ОД СТРАХА БОЖИЈЕГ КАКО HE БИ СКЛИЗНУО

У ПОМЕТЊУ


Уколико неко жели да успе, пре свега треба у [заповестима], а не у чему другоме, да покаже ревност. Иначе ће пасти у понор и, штавише, у пометњу. Онај ко код седам дарова духа не почне од страха никада неће моћи да досегне остало. Исто важи и за блаженстава Господња. Почетак мудрости је, говори Давид, страх Господњи (Пс.110,10), док други пророк, набрајајући одозго, говори: Дух мудрости и разумности, дух савета и крепости, дух знања и благочашћа, дух страха Божијег (Ис.11,2-3). И Господ је започео да учи од страха, с обзиром да говори: Блажени сиромашни духом (Мт.5,3), тј. који су прожети страхом Божијим и који имају неисказиву скрушеност душе. Ту заповест је Господ положио као основу ову знајући да без ње [човекј неће имати користи чак ни да пребива на небу. Јер, без ње он поседује безумље којим су демони и Адам и многи други пали.


ЗАХВАЛНОСТ БОГУ


Због тога је онај ко жели да испуни праву заповест, тј. страх Божији, као што је речено, дужан да се врло усрдно поучава у већ навођеним случајевима из живота и у доброчинствима Божијим која су недокучива и која прелазе сваку меру, која је учинио и чини међу нама видљиво и невидљиво, путем заповести и догмата, са претњама и обећањима, чувајући нас и хранећи, промишљајући о нама и оживљавајући нас, избављајући нас од видљивих и невидљивих непријатеља, лечећи нас молитвама и заступништвом светих својих од болести које проузрокује наш неред, дуготрпећи увек и поред наших грехова, бешчашћа и безакоња. Поред тога, он треба да размишља о томе како нас је од свега што учинисмо и што чинимо и што ћемо учинити избавила Његова благодат, те о томе колико га гневимо делима речима и мислима, док нас Он не само подноси, него и још више добра чини, било лично, било преко анђела, или Писма, преко праведника и пророка, апостола и мученика, учитеља и преподобних отаца.


Из књиге Подсетник пустињског трезвоумља, свети Петар Дамаскин


О истој теми из угла оца Рафаила из манастира Подмаине у Црној Гори 




Закључак: почетак је страх Божији односно послушност, понизност пред Богом (Главе наше Господу приклонимо) покајање, свест о грешности, тражење милости Божије и захваљивање Богу за све.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе