Пређи на главни садржај

ПОЧЕЦИ У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

Аутор

OHAJ KO ЖЕЛИ ДА ДРЖИ ЗАПОВЕСТИ ТРЕБА ДА
ЗАПОЧНЕ ОД СТРАХА БОЖИЈЕГ КАКО HE БИ СКЛИЗНУО

У ПОМЕТЊУ


Уколико неко жели да успе, пре свега треба у [заповестима], а не у чему другоме, да покаже ревност. Иначе ће пасти у понор и, штавише, у пометњу. Онај ко код седам дарова духа не почне од страха никада неће моћи да досегне остало. Исто важи и за блаженстава Господња. Почетак мудрости је, говори Давид, страх Господњи (Пс.110,10), док други пророк, набрајајући одозго, говори: Дух мудрости и разумности, дух савета и крепости, дух знања и благочашћа, дух страха Божијег (Ис.11,2-3). И Господ је започео да учи од страха, с обзиром да говори: Блажени сиромашни духом (Мт.5,3), тј. који су прожети страхом Божијим и који имају неисказиву скрушеност душе. Ту заповест је Господ положио као основу ову знајући да без ње [човекј неће имати користи чак ни да пребива на небу. Јер, без ње он поседује безумље којим су демони и Адам и многи други пали.


ЗАХВАЛНОСТ БОГУ


Због тога је онај ко жели да испуни праву заповест, тј. страх Божији, као што је речено, дужан да се врло усрдно поучава у већ навођеним случајевима из живота и у доброчинствима Божијим која су недокучива и која прелазе сваку меру, која је учинио и чини међу нама видљиво и невидљиво, путем заповести и догмата, са претњама и обећањима, чувајући нас и хранећи, промишљајући о нама и оживљавајући нас, избављајући нас од видљивих и невидљивих непријатеља, лечећи нас молитвама и заступништвом светих својих од болести које проузрокује наш неред, дуготрпећи увек и поред наших грехова, бешчашћа и безакоња. Поред тога, он треба да размишља о томе како нас је од свега што учинисмо и што чинимо и што ћемо учинити избавила Његова благодат, те о томе колико га гневимо делима речима и мислима, док нас Он не само подноси, него и још више добра чини, било лично, било преко анђела, или Писма, преко праведника и пророка, апостола и мученика, учитеља и преподобних отаца.


Из књиге Подсетник пустињског трезвоумља, свети Петар Дамаскин


О истој теми из угла оца Рафаила из манастира Подмаине у Црној Гори 




Закључак: почетак је страх Божији односно послушност, понизност пред Богом (Главе наше Господу приклонимо) покајање, свест о грешности, тражење милости Божије и захваљивање Богу за све.

Ознаке

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

Аутор
  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...
Постави коментар
Прикажи све

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Аутор
Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...
Постави коментар
Прикажи све

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Аутор
Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...
Постави коментар
Прикажи све

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

Аутор
МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...
Постави коментар
Прикажи све