Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом.
Ако си распет као разбојник онда признај Бога као
благодарни...
Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си)
распет...
Ако си Јосиф из Ариматеје умоли тело од оних који су га
распели,
твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово).
Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у
страхопоштовању.
Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована,
плачи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и
самог Исуса...
Буди Петар или Јован, похитај ка гробу.
Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме.
Познај оне тајне које је тамо савршио Христос:
у чему је домострој двоструког силаска?
У чему смисао?
Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо -
само верујуће?
Свети Григорије Богослов
Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према
Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и
тајну смрти Богочовекове, учи нас библијском смислу ових догађаја –
благословене суботе, седам дана стварања, одмора Божијег. На Недељу мироносица
Црква слави „споредне“ личности, оне људе који су положили Исуса у гроб, да
бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости. То је храброст оних који делају
далеко од очију света и који су непознати јавности.
У Јеванђељу по Матеју, које се чита на вечерњу Велике суботе
(Матеј 26, 1-8), говори се о земљотресу и о камену који је са гроба Господњег
померио Анђео. У одломку нам се каже да је анђео саопштио женама да је Гроб
празан, да је Христос изашао из Гроба, а да печати на гробу нису били сломљени.
У Јеванђељу по Марку, које читамо ове недеље (Марко 16,
1-8), видимо да жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима да би помазале
Исусово тело. Иако знају да је камена стена на улазу у гроб тешка и не знају
како да је помере, оне ипак одлазе, без икакве гаранције да ће успети у својој
намери. То је већ чин вере: ићи без зајамченог успеха, када је много тога
против нас и када немамо представу шта ће испасти од наших напора.
Иако су, по речима светог апостола Павла „слабији сасуд“,
жене су биле упорне и верне, и зато су прве примиле вест о Васкрсењу. Оне су
одлучиле, упркос наређењима Синедриона, да испуне све прописане посмртне
обичаје, и да прате Исуса до краја из љубави према Њему. У многим земљама у
којима је вера прогањана можемо видети исте појаве. Након Бољшевичке револуције
1917. године у Русији, годинама су само жене долазиле у цркву. И оне су својом
храброшћу спасле од затварања и рушења многе православне светиње у Русији.
Анђели, гласници Васкрсења су били обучени у бело. Анђео
кога описује свети апостол Матеј, на основу сведочења Марије Магдалене, личио
је на муњу. Ти аншели су били сведоци Светлости збиг чега је њихова одећа
сијала светлосном силом Васкрсења.
Боје Пасхе су црвена и бела, јер су то боје стрдања и
Васкрсења. Украшавајући овим двема бојама наше цркве, домове и празничне
трпезе, одабирајући празничну одећу у овим двема бојама, ми се сећамо Христове
победе над смрћу кроз страдање и Васкрсење.
Реч „Јеванђеље“ значи „Добра вест“. То је, пре свега, добра
вест о Оваплоћењу Христовом коју је објавио Анханђело Гаврило, Добра вест о
Царству Небеском, коју је проповедао Исус Христос и Добра вест о Васкрсењу
Христовом, коју су женама објавили светли Анђели.
Марија Магдалина је последња остала под Крстом и прва је
била код Гроба. Зато она није само била прва да чује анђелску објаву Васкрсења,
већ је прва срела Васкрслога Христа. Исус је, као Срцезналац, знао да је ова
жена спремна да прими Добру вест, и зато је, за време свог земаљског живота,
примио њен принос и помазање скупоценим мирисом, што гледано из перспективе
Његовог погребења (које је предстојало, треба тумачити као доказ њене љубави:
„А она изливши мирис овај на тело Моје, учини то за Мој погреб. Заиста вам
кажем: Где се год успроповеда ово Јеванђеље по свом свету, казаће се за спомен
њен и ово што она учини.“
Марија Магдалина је од Анђела, а потом, и од самог Христа,
добила задатак да објави Добру вест апостолима. Реч „апостол“ значи „посланик“.
Исус је изабрао своје апостоле да би их послао да проповедају Добру вест свету,
односно да науче народе Јеванђељу. Апостоли сами себе описују као сведоке
Васкрсења (Дела 1, 22). Али, и поред свега тога, Марија Магдалена их је, ипак,
престигла, и на известан начин постала апостол апостолима, јер је она први
сведок Васкрсења.
+ + +
Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије (Мк 15,40). Апостол Лука спомиње још и Јовану (Лк 24,10).
У Синаксару Недеље мироносица помињу се још Марта и Марија,
сестре Лазареве, Марија Клеопова и Сосана. Празник је установљен у IX веку, а
песме за празник писали су Анатолије, игуман студијског манастира (IX век) или
солунски Епископ (IX или X век), Косма монах (око 743) и Теофан (после 843). У
служби ове недеље певају се из посљедованија Великог петка и песме посвећене
мироносицама и тајним ученицима Христовим.
Те недеље, као и три наредне, на вечерњу се после стихире на
стиховње певају стихире Пасхе: "Пасха свјашченаја", а на јутрењу
читав Пасхални канон са додатком нарочитих богородичних (који се и током Светле
седмице певају после тропара Пасхалног канона свакодневно, осим првог дана).
Тамо где је храм посвећен женама мироносицама, додаје се још и величаније.
Особеност суботње службе ове седмице је то што се на њој врши оданије празника,
па се зато на "Господи воззвах" певају исте стихире као и на сам
празник.
Коментари
Постави коментар