Пређи на главни садржај

Стотина Св. Јована Златоустог


1. Властодржац није онај ко се тако назива, већ ко је такав у ствари.
2. Властодршци су они који управљају сами собом.
3. Знање о добру и злу је стављено у савест свих људи.
4. Не, доиста нема ничега јачег од молитве, па чак и ничег равног њој.
5. Тамо, где су развратне песме, скупљају се демони, а где су духовне песме, тамо нисходи благодат.
6. Где су злоба и гнев, тамо не долеће Дух кроткости.
7. Нема никакве потребе за заклетвама.
8. Да ли си гневљив? Буди такав према својим гресима.
9. Мајка свих добара и усавршитељица сваке врлине је љубав.
10. Доиста, ништа нам не доноси толико страдања као страсти које су ојачале у души.
11. Псалам је велики саговорник.
12. Ко излаже лажно учење, не слушај га, макар био и анђео.
13. Испитиваћемо своја дела и ни о коме се нећемо изјашњавати ружно.
14. Сиромаштво нас учи и мудрости, и трпљењу, и сваком мудрољубљу.
15. Полна жеља нам је дата ради брака и рађања деце, а не ради блуда и разврата.
16. Нема ниједног сопственог греха који би потицао из нужности, већ сви они зависе од злоупотребе воље.
17. Сиромаштво, према уобичајеном поретку ствари, мора да производи не леност, већ марљивост.
18. Крађа потиче од лености.
19. Врлина је саобразна с природом, а порок јој супротан, као што је болест супротна здрављу.
20. Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас.
21. Ако неизоставно желиш славу, боље тражи славу од Бога.
22. Ко сам себе узноси, тога не узносе други.
23. Непоштење с говорничком вештином производи далеко више зла, него необразованост.
24. Од мноштва задовољстава код нас бива много и грехова, у шта се може убедити сваки.
25. Обично не причињавају толико штете наметне звери, колико порочни људи.
26. Крст је глава нашег спасења; крст је узрок безбројних добара.
27. Крст је наша похвала, почетак свих добара и подухвата и сав наш украс.
28. Ко је рекао помилуј, тај је учинио исповест.
29. Зар мислиш да човеку треба мало снаге да се, када прима увреде, не гневи.
30. Човек расипник није великодушан.
31. Ко употребљава новац на оно што треба, тај је великодушан.
32. Доиста је велика она душа која не робује страсти и сматра новац ни за шта.
33. Свезнајући нема потребе за сведоцима и доказима.
34. Уздржавање од позоришних представа може бити названо почетком целомудрености.
35. Страст не познаје границе, али престаје само онда, када убије онога који је њоме опседнут.
36. Ништа тако не пружа души спокојство и мир, као кроткост и смиреноумље.
37. Мрзети је тешко и повезано је с немиром, а волети је лако и угодно.
38. Гнев је звер, звер дивља и свирепа.
39. Гнев је исто оно махнитање, само привремено.
40. Великој души је својствено да не мисли о сопственом задовољству, већ да се брине о другима.
41. Страсти су тирани.
42. Недостатке ближњих треба прећуткивати и прикривати.
43. Нико те неће осудити, ако будеш сам себе осуђивао.
44. Не чинити, већ трпети зло – то је истинска надмоћ.
45. Не тражи славу од безумних, већ прихвати као довољно да имаш славу разумних људи.
46. Нико тако није леп душом као једноставан човек.
47. То је духовно пристаниште душе (о Цркви).
48. Нема ничега пријатнијег од човека који не уме да се гневи.
49. Што је ко већим богатством окружен, то веће богатство жели.
50. Почетак гордости је незнање Господа.
51. Гордост је крајња глупост.
52. Човек се често баца у бездан да би му се други дивили.
53. Ако ко није у стању да управља својом душом, како ћe управљати државом?
54. Гнев нема снагу, ако је не добије од тебе.
55. Гнев није ништа друго до безумна распаљеност.
56. Ништа човека не чини толико бестидним, као искварена савест.
57. Среброљубље је узбунило васељену.
58. Радост чини душу лакомисленом, надменом и непостојаном.
59. Љубав (кроз Бога) једних према другима чини нас непорочнима.
60. Молити се за несрећу непријатељима безакоње је.
61. Нема ничег светијег од оног језика који у несрећама благодари Бога.
62. Нећемо оплакивати умируће, већ оне који завршавају живот у пороцима.
63. Целомудреност је уздржавање и побеђивање похота борбом (а не бекством).
64. Задовољства порока су краткотрајна, а жалост је непрестана.
65. Нема ничег ништавнијег од славе људске.
66. Морамо да чувамо имовину тако као да нам је она туђа.
67. Презираћемо новац, да не бисмо изгубили из вида своју душу.
68. Љубав (Божија) је боља од власти и сваког богатства.
69. Ако си учинио добро, дан ти је леп, а ако си сагрешио, он је ружан и мучан.
70. Ако ти је чиста савест, онда имаш прави празник.
71. Добра жена је за мужа је пристаниште и најважнији лек од душевног растројства.
72. Ако морамо носити бреме једни другима, онда тим више треба носити недостатке жене.
73. Жена има велику снагу како за врлину, тако и за порок.
74. Када не подозреваш ништа зло, тада не можеш ни смерати зло.
75. Невоље стварају милосрђе и човекољубље.
76. Птице имају крила да би избегавале мреже; тако и људи имају разум да би избегавали грехове.
77. Често се од смеха рађају прљаве речи, а од прљавих речи још прљавија дела.
78. Присуствовање позоришним представама ствара прељубу, неуздржаност и сваку бестидност.
79. Свако добро дело је плод љубави.
80. Боље је прљати себе одвратним блатом, него гресима.
81. Сиромашан је онај ко не може да подноси сиромаштво.
82. Али ако се уништи милосрђе, све he погинути и истребиће се.
83. Ако је он частан и богат, то је праведно.
84. Телесне болести исцељује вештина лекара, а болесну душу брзо исцељују речи Христове.
85. Оно што је телесна храна за одржавање наших снага, то је и читање Писма за душу.
86. Ако се богатство даје глупаку, чини га још глупљим, а развратника још развратнијим.
87. Пред врлином сва богатства света су гора од блата, мања од трунчице.
88. Ништа тако не чини људе глупима као злоба.
89. Прва врлина, па чак и све врлине састоје се у томе да се буде путник и странац у овом свету.
90. Не дај нам, Боже, да трпимо све што се може трпети.
91. Имаш језик не ради тога да би се ругао другоме, већ да би благодарио Бога.
92. Љубав (Божија) је корен, извор и мати свега доброга.
93. Без љубави су сви дарови ништа.
94. Не говори ми о ниској љубави која је пре болест.
95. Дакле, престанимо најпре да пљачкамо, па тек онда почнимо да дајемо милостињу.
96. Велико је добро бити свестан својих грехова, непрестано мислити о њима.
97. Седина је онда поштована, када онај који је њоме украшен поступа онако како доликује седини.
98. Старац је цар ако хоће то да буде.
99. Када ме мрзе, а сам не мрзим. тада други мене има за непријатеља, а не ја њега.
100. Ова тајна ти већ овде земљу претвара у небо (о причешћу Светим Тајнама).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...