Пређи на главни садржај

СВЕТИ СИМЕОН ДАЈБАБСКИ: УВИЈЕК МИСЛИ О СВОЈОЈ ДУШИ




1. Увијек мисли о својој души и кад се срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.

2. Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш, ако је изгубиш?

3. Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је као онај који се враћа у Очев загрљај.

4. Твоје имање на земљи је ништавило као оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.

5. Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дјела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.

6. Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.

7. У рат се не иде без праха и олова нити се живи христијански без вјере и добрих дјела.

8. Треба јака студен, па да се ријека заледи, и много прегнућа, па да се вјера одржи.

9. Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук, и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.

10. Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.

11. Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.

12. Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.

13. Дијете плаче кад га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.

14. Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља.

15. Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.

16. Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.

17. Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.

18. Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.

19. Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.

20. Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.

21. Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.

Из књиге Спрски духовни луг 20. века

Коментари

Популарни постови са овог блога

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам

ЧАСНИ ВЕЛИКИ ПОСТ: Уторак друге седмице Великог Поста

Уторак друге седмице Великог Поста Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље. Јутрење – у другу недељу поста Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше… Свети Григорије Палама Молитва: Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 5:7-16 1 Мојс. 4:8-15 Прич. 5:1-15 Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. Иса. 5:16 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д