Пређи на главни садржај

СВЕТИ СИМЕОН ДАЈБАБСКИ: УВИЈЕК МИСЛИ О СВОЈОЈ ДУШИ




1. Увијек мисли о својој души и кад се срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.

2. Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш, ако је изгубиш?

3. Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је као онај који се враћа у Очев загрљај.

4. Твоје имање на земљи је ништавило као оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.

5. Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дјела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.

6. Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.

7. У рат се не иде без праха и олова нити се живи христијански без вјере и добрих дјела.

8. Треба јака студен, па да се ријека заледи, и много прегнућа, па да се вјера одржи.

9. Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук, и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.

10. Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.

11. Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.

12. Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.

13. Дијете плаче кад га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.

14. Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља.

15. Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.

16. Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.

17. Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.

18. Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.

19. Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.

20. Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.

21. Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.

Из књиге Спрски духовни луг 20. века

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...