Устанимо, и чујмо шта нам ова света царица врлина говори високим гласом: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе… и наћи ћете покој душама вашим, и исцелење ранама вашим. Јер, јарам је мој благ и лековит за велике грехе (Мт.11,28-30).
Ми који желимо да се представимо Цару и Богу, и да разговарамо с Њим, не смемо кренути на пут неприпремљени, да Он, угледавши нас издалека без прописаног оружја и дворске одоре, не би својим слугама и помоћницима наредио да нас вежу и баце далеко од лица Његова, а молбе наше да поцепају и баце нам натраг у лице. Кад идеш пред Господа, нека ти риза душе твоје буде сва изаткана нитима незлопамћења, иначе ти молитва ништа неће користити.
Нека ти молитва буде сасвим једноставна: цариник и блудни син су се једном речју помирили с Богом (уп. Лк.18,10; 15,11).
Ако си било када одговарао пред земаљским судијом, имаћеш пример како да се држиш у својој молитви. Ако, пак сам ниси никада излазио пред суд, нити си уопште видео како изгледа судско испитивање, научи се бар на примеру болесника који свог лекара, који се спрема да их реже и пече, преклињу да их поштеди.
У својој молитви немој употребљавати превиспрене речи: често је просто и једнолично тепање деце било најугодније Оцу њиховом који је на небесима. Немој настојати да говориш много, да ти се ум не растури у тражењу речи. Једна реч цариника умилостивила је Бога, и једна реч, пуна вере, спасла је рабојника.
Многоговорљивост у молитви често разлива ум и предаје га маштању. Насупрот томе, скромност у речима најчешће је у стању да сабере ум.
Почетак молитве састоји се у томе да се помисли које приступају одбију кратким речима истог тренутка кад се појаве. Средина је у томе да разум буде само у ономе што се молитвом говори или мисли. Савршенство молитве је отимање ка Господу.
Друго је прљање молитве, друго – истребљење, друго – поткрадање, а друго – порок молитве. Прљање се састоји у томе што се човек, стојећи пред Богом, бави одвратним мислима; истребљење – у робовању непотребним бригама; поткрадање – у лутању мисли, које он и не осећа; порок – у прихватању неког прилога [тј. помисли], који му се приближава баш за време молитве.
Ако за време молитве нисмо сами, помолимо се у себи. Ако нису присутни служитељи похвала, можемо се уз то молити и видним начином. Код несавршених, ум се најчешће прилагођава телесним дејствима.
Сви, а нарочито они који долазе да од Цара приме опроштај дуга, треба да имају у себи неисказано велику скрушеност. Док се још налазимо у тамници страсти, слушајмо онога који је Петру рекао: „Опаши се убрусом послушности, свуци са себе жеље своје, и без њих, наг, у молитви својој приступи Господу. Његову, и само Његову вољу призивај, па ћеш примити Бога, који држи кормило твоје душе и тобом управља сигурно“.
Уставши од светољубља и сластољубља, одбаци бриге, свуци са себе мисли, одреци се тела. Јер, молитва није ништа друго до отуђење од видљивог и невидљивог света.
Потруди се да се задржиш на речи молитве која ти у души изазове нарочиту сласт или умилење: тада се и наш анђео чувар моли заједно с нама.
Докле год не стекнемо праву молитву, ми личимо на оне који децу уче ходању
Бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље – да је закључаш у њих. И ако се деси да се услед своје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве. Непостојаност је својствена људском уму. Али, Онај који све може да учврсти, може и ум наш да начини постојаним. Ако се истрајно подвизаваш, доћи ће и к теби Онај који одређује границе моруљудскога ума, и рећи ће му у молитви твојој: Доћи ћеш довде, и даље нећеш прећи (Јов 38,11). Дух је немогуће везати. Где је, пак, Саздатељ духа, све указује потчињавање.
Бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље – да је закључаш у њих. И ако се деси да се услед своје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве. Непостојаност је својствена људском уму. Али, Онај који све може да учврсти, може и ум наш да начини постојаним. Ако се истрајно подвизаваш, доћи ће и к теби Онај који одређује границе моруљудскога ума, и рећи ће му у молитви твојој: Доћи ћеш довде, и даље нећеш прећи (Јов 38,11). Дух је немогуће везати. Где је, пак, Саздатељ духа, све указује потчињавање.
Ако си икад могао гледати у сунце, моћи ћеш и с [Богом] разговарати онако како треба. Како би могао употребити праву реч у разговору са оним што ниси ни видео?
Почетак молитве састоји се у томе да се помисли које приступају одбију кратким речима истог тренутка кад се појаве. Средина је у томе да разум буде само у ономе што се молитвом говори или мисли. Савршенство молитве је отимање ка Господу.
Велики подвижник велике и савршене молитве каже: Волим рећи пет речи умом својим, и тако даље (1.Кор.14,19). Но, то не одговара људима који су у духовном погледу на ступњу детета. Због тога ми, као несавршени, треба да обраћамо пажњу не само на садржајност молитве већ и на то да буде што дужа и што већа. Кроз ово друго се долази до првога. Јер, даје, вели, чисту молитву ономе који се усрдно моли макар се и нечисто, и с муком молио.
Друго је прљање молитве, друго – истребљење, друго – поткрадање, а друго – порок молитве. Прљање се састоји у томе што се човек, стојећи пред Богом, бави одвратним мислима; истребљење – у робовању непотребним бригама; поткрадање – у лутању мисли, које он и не осећа; порок – у прихватању неког прилога [тј. помисли], који му се приближава баш за време молитве.
Ако за време молитве нисмо сами, помолимо се у себи. Ако нису присутни служитељи похвала, можемо се уз то молити и видним начином. Код несавршених, ум се најчешће прилагођава телесним дејствима.
Сви, а нарочито они који долазе да од Цара приме опроштај дуга, треба да имају у себи неисказано велику скрушеност. Док се још налазимо у тамници страсти, слушајмо онога који је Петру рекао: „Опаши се убрусом послушности, свуци са себе жеље своје, и без њих, наг, у молитви својој приступи Господу. Његову, и само Његову вољу призивај, па ћеш примити Бога, који држи кормило твоје душе и тобом управља сигурно“.
Уставши од светољубља и сластољубља, одбаци бриге, свуци са себе мисли, одреци се тела. Јер, молитва није ништа друго до отуђење од видљивог и невидљивог света.
Вера даје молитви крила; без вере, молитва не може узлетети на небо.
Молимо се истрајно Господу, о, грешни људи! Сви бестрасници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беху страсни. Премда се не боји Бога, судија ће ипак душу, која је обудовела кроз грех и отпад од Бога, одбранити од њеног супарника – тела, и од њених злотвора – злих духова, будући да се толико труди пред њим. Као неки добар трговац, Бог благоразумне душе привлачи к љубави својој брзим испуњењем њихове молитве. А неразумне душе, [које личе на] псе, Он глађу и жеђу за испуњењем (1136) исканог васпитава да стално буду крај Њега у молитви. Јер, незахвалан пас, чим добије комад хлеба, одлази од онога који му га је бацио.
Молимо се истрајно Господу, о, грешни људи! Сви бестрасници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беху страсни. Премда се не боји Бога, судија ће ипак душу, која је обудовела кроз грех и отпад од Бога, одбранити од њеног супарника – тела, и од њених злотвора – злих духова, будући да се толико труди пред њим. Као неки добар трговац, Бог благоразумне душе привлачи к љубави својој брзим испуњењем њихове молитве. А неразумне душе, [које личе на] псе, Он глађу и жеђу за испуњењем (1136) исканог васпитава да стално буду крај Њега у молитви. Јер, незахвалан пас, чим добије комад хлеба, одлази од онога који му га је бацио.
Не одбијај да се помолиш за човека који те замоли за ту услугу, без обзира што још ниси стекао дар молитве. Вера онога који тражи твоју молитву спасла је често и онога који се скрушено помолио за њега. Не узноси се ако ти молитва за друге буде услишена: то је вера њихова учинила.
Извор: светосавље.орг
Коментари
Постави коментар