ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

  О БРИЖЉИВОМ И ИСТИНСКОМ ПОКАЈАЊУ, О ЖИВОТУ СВЕТИХ ОСУЂЕНИКА И О ТАМНИЦИ [ 1 ] (764)   Покајање је обнова крштења.  Покајање је завет с Богом да ће се водити један нови живот.  Покајање је извор смирености.  Покајање је неопозиво одрицање од сваке жеље за телесним добрима.  Покајање је самосудна мисао и брига о себи без бриге о спољним стварима. Покајање је кћер наде, и порицање безнадежности.  Покајник је осуђеник који није лишен части.  Покајање је помирење с Господом путем вршења добрих дела, супротних пређашњим гресима.  Покајање је очишћење савести. Покајање је добровољно трпљење свих мука. Покајник је човек који самоме себи изриче казну.  Покајање је јако изнуравање стомака и шибање душе силним осећањем. Скупите се и приђите, дођите и чујте, и рећи ћу вам нешто! Сви ви који сте Бога наљутили, скупите се и видите шта ми је Бог показао ради назидања душе моје! На прво место ставићемо излагање о презреним подвижницима, достојним сваког поштовања. Чујмо, запамтимо и учинимо оно ш

1. Када је Свети Нектарије подигао манастир за своје духовне кћери на Егини, редовно би долазио и са њим служио један новопосвећени млади ђакон; то је био будући старац Амфилохије Макрис, који је у то време био духовно чедо светог Нектарија. Свети Нектарије је разабрао светост Амфилохија и да у њему обитава Дух Свети. Он је то открио монахињама манастира, када су питале Светог Нектарија зашто је дозволио младићу да дође да литургује са њим и причести монахиње, пошто је манастир био за мушкарце, односно нико није смео на манастира осим њиховог остарелог духовника, који је такође дозволио само старца Амфилохија Макриса и старца Филотеја Зервакоса. Светитељ им је одговорио ће „овај младић Амфилохије једног дана бити поштован као светац“. 2. Њихове душе су се још више сјединиле на последњој литургији коју су заједно служили годину дана пре упокојења Светог Нектарија 1920. Њихова духовна веза постала је интензивнија када је светац задужио Амфилохија да се брине о болесној монахињи у њеној к

  Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога. и ово је што погани човјека (Мат. 15, 19). 1.     Ове речи говори Господ твој, сине мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била претворена у извор не живота но смрти и сваке трулежи. 2.     Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући, који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувишка срца (Мат. 12, 34). Наш језик је, дакле, гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу такав гад и на језику. Оно што је у срцу, прелива се и излива на уста. 3.     Дубоко је срце човечје, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко срце човечје! У срце човечје може све стати, а оно једино у Тебе, Боже наш. И чистота ангелска и нечистота паклена може наћи стана у срцу човечјем. Барометар срца човечјег носи своје бројке од дна пакла до врха небеса. 4.     Зато ти је речено: Сврх свега

  Помен светог Оца нашег Јована Лествичника Ти се показа као пустиножитељ и у телу ангел и чудотворац Богоносни оче наш Јоване. Постом, молитвом и бдењем небеске благодатне дарове си примио, и исцељујући болне и душе оних који ти се са вером обраћају. Слава Њему који Ти даваше крепост, слава Њему који те овенча, слава Њему који тобом дарује свима људима исцељење. Јутрење – четврта недеља поста (Химна светом Јовану Лествичнику) Прошавши средину овог светог времена Поста, радосно пођимо ка преосталом, помазавши душе јелејем милосрђа, да би се удостојили поклонити се Божанском старадању Христа Бога нашег, и дочекали Његово страшно и свето Васкрсење. Вечерње у недељу средопосну Молитва: Помози нам, Господе, са светим Јованом Лествичником као надахнућем, да и ми постепено проводимо у делању ово свето време уздржања и поста, да би Те поново обрели и у љубави и смирењу имали удела у заједници са свима ближњима, великим даром љубави Твоје, ишчекујући дан Твог великог и светог Васкрења. Амин. Ч