Занемаривши сада и веће врлине, рећи ћу вам следеће: када се, стојећи заједно с
вама пред Богом у свештеној Цркви, осврнем и погледам на оне који разборито и
скрушено узносе Богу песмопојања и прозбе или, пак, видим некога где ћутећи
стоји и пажљиво слуша сабранога ума, тај један једини поглед ме испуњава
радошћу и усхићењем и ја прослављам Оца Који је на Небесима и Христа без Кога
нико не може чинити ништа добро и кроз Кога се савршава сваки људски напредак.
16. Шта, међутим, да кажемо о онима који не стоје (пред Богом) у ћутању нити
учествују у појању славословља, него разговарају један са другим и нашу словесну
службу Богу мешају са световним празнословљем, сами не слушајући свештене и
богонадахнуте речи а ометајући оне који желе да слушају? Докле ћете, љубљени,
храмати на обе ноге, како би рекао Илија Тесвићанин, ви који желите истовремено
да учествујете и у молитвама и у недоличним, овоземаљским разговорима, који не
исправљате један другога као што би то требало, но један другог упропашћавате,
боље рећи - један другог уништавате? Докле ћете, неуздржавајући се од сујетних
речи, претварати Дом Молитве у дом трговачки? Докле ћете водити острашћене
разговоре у овом Дому, у коме се изговарају и слушају речи живота вечнога? Тај
вечни живот, ми, с наше стране, тражимо од Бога са непостидном надом и тај се
живот, са Божије стране, дарује онима који се свом својом душом и умом моле за
њега, али не и онима који, тако да кажемо, чак ни језик свој у потпуности не
покрећу на молитву.
Коментари
Постави коментар