Пређи на главни садржај

Посебна веза између Светог Нектарија и Светог Амфилохија

1. Када је Свети Нектарије подигао манастир за своје духовне кћери на Егини, редовно би долазио и са њим служио један новопосвећени млади ђакон; то је био будући старац Амфилохије Макрис, који је у то време био духовно чедо светог Нектарија. Свети Нектарије је разабрао светост Амфилохија и да у њему обитава Дух Свети. Он је то открио монахињама манастира, када су питале Светог Нектарија зашто је дозволио младићу да дође да литургује са њим и причести монахиње, пошто је манастир био за мушкарце, односно нико није смео на манастира осим њиховог остарелог духовника, који је такође дозволио само старца Амфилохија Макриса и старца Филотеја Зервакоса. Светитељ им је одговорио ће „овај младић Амфилохије једног дана бити поштован као светац“.

2. Њихове душе су се још више сјединиле на последњој литургији коју су заједно служили годину дана пре упокојења Светог Нектарија 1920. Њихова духовна веза постала је интензивнија када је светац задужио Амфилохија да се брине о болесној монахињи у њеној келији.

Други пут, због пренасељености у малом манастирском конаку, Светитељ му је рекао да преспава у његовој келији у оквиру манастира.

3. О посебној вези која је постојала између Светог Нектарија и старца Амфилохија говори и начин на који га је Свети исцелио 1958. године, када је старац Амфилохије због дијабетеса имао опасан апсцес на нози. Марика Куфакис из Хање на Криту сачувала нам је ову причу:

„Једном је старац Амфилохије имао гнојну упалу на нози. Био је тада на Патмосу. Доктор који је извршио прегелд рекао је да мора хитно на операцију. Међутим упала је на чудесан начин исцељена, како ми је касније сам старац рекао када сам га срео у Атини:

„Старче, како је нестала упала?“

„Свети Нектарије ме је исцелио“, одговори он.

„Па, реците ми, јел` вам се јавио свети Нектарији? Како је дошло до исцељења?'

„Блажени, јесам ли достојан да видим Светитеља?'

Међутим, би сам упоран:

'Реците ми, како се догодило чудо?'

„Па, када је доктор поставио дијагнозу, увече,био сам сам, и замолио сестре на Благовести да ми донесу из Пиргоса мошти светитеља. А кад сам остао насамо са моштима, рекао сам: "Зар нисмо пријатељи? Молим те, помози ми сада.", и ујутру није било ничег. Остала само црна тачка, није било ни иритације, нити упале.'“

Из захвалности за ово чудо, старац Амфилохије је дао да се сагради црква у част Светог Нектарија и у њој је имао обичај да сваке године служи литургију на његов празник.

Извор: https://www.mystagogyresourcecenter.com/2024/04/the-special-bond-between-saint.html

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...