Пређи на главни садржај

О Јуди

 У Гетсиманском врту Христос га је назвао пријатељем.

На иконама Страшног суда често се приказује као дете које седи у ђаволском крилу, у доњем десном углу.

Вољено дете Сатане, које прима ватрене пољупце за издајнички пољубац.

 Носио је кутију за новчане прилоге и стога је био нешто као рачуновођа у малој апостолској заједници.

 Никада се не можемо причестити а да га се не сетимо: „Нећу одати тајну твојим непријатељима, нити ћу ти дати целив као Јуда...“

Шта знамо о њему?

Да је био Јеврејин међу осталим Галилејским ученицима. То значи да је био образованији и, можда, арогантнији. Да је био близак Христу и био вољен. Само вољени, своји, могу издати. Онај који је примљен у срце, куца у срцу. Странац може бити непријатељ, али не може бити издајник.

Његово срце је љубав према новцу. Његово име је "лопов". Ово каже Јован Богослов. И у његове речи се не може сумњати. Не треба ништа више измишљати. Да ли се разочарао у Месију и стога га је издао? Да ли је, напротив, желео да убрза догађаје и приближи спасоносни крај?

Хајде да не фантазирамо.

Чињеница је да је свет испуњен љубављу према новцу и разврату. Покајани цариници и блуднице су први ред оних који су веровали у Христа. Али среброљубље, које не жели да се покаје, измишља изговоре да би се оправдао.

„Има део Јуде и у теби и у мени“, каже Свети Јустин (Поповић). Јудин ембрион може носити у себи свако људско срце.

Па каже: „Чему ово трошење свега? Могло би се продати, а новац поделити сиромашнима.”

Али није љубав према сиромасима оно што покреће језик Јудин, него жал за просутим, миомирисним уљем.

Али зар и ми не чинимо исто? Зашто позлатити куполе или украшавати цркве скупим иконама? Боље би било да овај новац дамо сиротињи.

Зашто он (она/они) има тако скуп ауто? Боље би било помоћи сирочади или старима. Да ли препознајете ове гласове? О, није то љубав према сиромаштву и није људскост која нам покреће језик у свим овим изговорима. То је Јудин ембрион из дубина срца. И пре рођења, он учи да говори.

Заиста, шкртост, завист и мрачна злоба разликују у људима оне којима није туђ Јудин дух. Дакле, не можемо се причестити осим говорећи: „Нећу ти дати целив као Јуда...“

Он је пример недовршеног покајања. Он је дао новац, бацивши га пред ноге првосвештеника.

Признао је кривицу: издао је, каже, невину крв.

Али то значи да није довољно отворено признати кривицу и бацити новац зарађен грехом.

Само још треба да отрпимо меланхолију и очајање и чекамо да нам Исус Христос утеши душу. Уосталом, Он би утешио душу Јудину да је овај сачекао Васкрсење.

Исто се догодило и са Петром. Одрицање од Господа три пута није било далеко од издаје коју је јавно признао.

Међутим, Петар је победник очајања, а Јуда је жртва очајања.

О Јуди не треба много причати. Али ни о томе не можемо да ћутимо.

Главна ствар је да не будемо као он.

Протојереј Андреј Ткачов

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...