Пређи на главни садржај

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


Свети Оци су говорили да са Мајком Божијом почнње и завршава се спасење рода људског. На празник рођења Свете Богородице многи људи у хришћанском свету препознају тај смисао и зато долазе у великом броју у Цркву, посебно жене и девојке, трудећи се да осете благодат овог празника.

Праведна Ана је била у дубокој старости, и било је немогуће да она роди дете по физичким и биолошким законима. Али десило се нешто натприродно, и како каже песник: тада се обрадоваше и Адам и Ева, искупише се од клетве која је проузрокована прађедовским грехом.
Рођење Богородице постаде почетак спасења рода људског, не само за оне који тренутно живе на земљи, него много, много више чак и за оне који су давно преминули, али нису одбачени од Бога и презрени. Како каже једна песма о Светој Богородици, обично се пева у трећем гласу васкршњег правила: радујте се са мном и веселите се данас, јер се пронађе изгубљена драхма. Онда се зову сви анђели, и арханђели, и сви људи праведници да се радују, јер се нађе Адам изгубљени; то је она овца о којој говори Јеванђеље, имаде стотину оваца и остави 99 у планини и оде да тражи ону једну изгубљену и кад је нађе више се њој радује, него оних 99 које нису изгубљене.
У ствари, не може се пронаћи Адам, као што мислили философи ондашњег времена и књижевници, и свештеници - причом, песмама, плачом, молитвом, него - само жртвом. Зато је Христос дошао да страда, да спасе праоца Адама, преко њега свеколики род људски који жели спасење, а мноштво је људи вапило за спасењем, али не знају како. 




Овде се открива велика тајна: рођењем Свете Богородице почиње спасење света. Њено рађање је 21. септембра по неким нашим временским мерилима (грађански календар), а завршава се цела мисија спасења 28. августа Успењем Свете Богородице, значи вазнесењем на небо, да седне с десне сгране славе Божије. Дакле, овим је један круг годишњи испуњен.

Рођење Свете Богородице славимо радосно као што славимо Божић, тј. рођење Господа Исуса Христа. Од свете девојке долази Његово рођење, оваплоћењем Духа Светога и Марије Дјеве, да постане човек и да научи човека за сва времена шта је Истина, Пут и Живот.

Нека би дао Господ православним људима да се рођењем Пресвете Богородице роди у њима свест и савест здрава, светојеванђелска савест, па да са светом Дјевом Маријом заједно следимо само један пут и правац, а то је Господ Исус Христос. Он је једина личност која је дата роду човечијем да се може тим именом спасити. Другог имена нема на планети овој нити ће га бити. Дужни смо Богу, па и људима, јер смо обдарени са пет таланата, а требало би да их умножимо на десет, како би чули онај умилни глас: „Добри и верни служитељи Моји, у малом сте били верни, уђите у радост Господара свога. Наследите уготовљено вам царство од постања света. Јер гладан бих и нахранисте ме, жедан бих напојисте ме, наг бих оденусте ме,стран бих примисте ме, у болници бих обиђосте ме, у тамници бих посјетисте ме. А сви се запиташа: Када Те видесмо у таквоме стању, па да ти послужисмо, а Он њима одговара: кад једноме од ове мање браће моје учинисте, мени учинисте (Матеј 25,35-40).



Ово су наши људи добро разумели и остварили у својој савести кроз чувено српско гостопримство. И зато, нека Бог не дозволи да изгубимо благодат чувеног српског гостопримства; кад год може Србин размишља да другом помогне, што је највећи домет људског пожртвовања. Све даје што има само да би се други спасао. Нека би дао Бог да и даље останемо пожртвовани за ближње своје, као Христос. Ми православни имамо ту моћ да све опростимо онима који се кају за учињена сагрешења, а сагрешења је било на свим странама где људи живе, а искреног покајања тако мало. Зато се молимо Богу да нам дарује да родимо род достојан покајања. А то је врлински живот у Христу.




Игуман Стефан Вучковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...