.jpg)
Свети Оци су говорили да са Мајком Божијом почнње и завршава се спасење рода људског. На празник рођења Свете Богородице многи људи у хришћанском свету препознају тај смисао и зато долазе у великом броју у Цркву, посебно жене и девојке, трудећи се да осете благодат овог празника.
Праведна Ана је била у дубокој старости, и било је немогуће да она роди дете по физичким и биолошким законима. Али десило се нешто натприродно, и како каже песник: тада се обрадоваше и Адам и Ева, искупише се од клетве која је проузрокована прађедовским грехом.
Рођење Богородице постаде почетак спасења рода људског, не само за оне који тренутно живе на земљи, него много, много више чак и за оне који су давно преминули, али нису одбачени од Бога и презрени. Како каже једна песма о Светој Богородици, обично се пева у трећем гласу васкршњег правила: радујте се са мном и веселите се данас, јер се пронађе изгубљена драхма. Онда се зову сви анђели, и арханђели, и сви људи праведници да се радују, јер се нађе Адам изгубљени; то је она овца о којој говори Јеванђеље, имаде стотину оваца и остави 99 у планини и оде да тражи ону једну изгубљену и кад је нађе више се њој радује, него оних 99 које нису изгубљене.
У ствари, не може се пронаћи Адам, као што мислили философи ондашњег времена и књижевници, и свештеници - причом, песмама, плачом, молитвом, него - само жртвом. Зато је Христос дошао да страда, да спасе праоца Адама, преко њега свеколики род људски који жели спасење, а мноштво је људи вапило за спасењем, али не знају како.
Овде се открива велика тајна: рођењем Свете Богородице почиње спасење света. Њено рађање је 21. септембра по неким нашим временским мерилима (грађански календар), а завршава се цела мисија спасења 28. августа Успењем Свете Богородице, значи вазнесењем на небо, да седне с десне сгране славе Божије. Дакле, овим је један круг годишњи испуњен.
Рођење Свете Богородице славимо радосно као што славимо Божић, тј. рођење Господа Исуса Христа. Од свете девојке долази Његово рођење, оваплоћењем Духа Светога и Марије Дјеве, да постане човек и да научи човека за сва времена шта је Истина, Пут и Живот.
Нека би дао Господ православним људима да се рођењем Пресвете Богородице роди у њима свест и савест здрава, светојеванђелска савест, па да са светом Дјевом Маријом заједно следимо само један пут и правац, а то је Господ Исус Христос. Он је једина личност која је дата роду човечијем да се може тим именом спасити. Другог имена нема на планети овој нити ће га бити. Дужни смо Богу, па и људима, јер смо обдарени са пет таланата, а требало би да их умножимо на десет, како би чули онај умилни глас: „Добри и верни служитељи Моји, у малом сте били верни, уђите у радост Господара свога. Наследите уготовљено вам царство од постања света. Јер гладан бих и нахранисте ме, жедан бих напојисте ме, наг бих оденусте ме,стран бих примисте ме, у болници бих обиђосте ме, у тамници бих посјетисте ме. А сви се запиташа: Када Те видесмо у таквоме стању, па да ти послужисмо, а Он њима одговара: кад једноме од ове мање браће моје учинисте, мени учинисте (Матеј 25,35-40).
Ово су наши људи добро разумели и остварили у својој савести кроз чувено српско гостопримство. И зато, нека Бог не дозволи да изгубимо благодат чувеног српског гостопримства; кад год може Србин размишља да другом помогне, што је највећи домет људског пожртвовања. Све даје што има само да би се други спасао. Нека би дао Бог да и даље останемо пожртвовани за ближње своје, као Христос. Ми православни имамо ту моћ да све опростимо онима који се кају за учињена сагрешења, а сагрешења је било на свим странама где људи живе, а искреног покајања тако мало. Зато се молимо Богу да нам дарује да родимо род достојан покајања. А то је врлински живот у Христу.
Игуман Стефан Вучковић
Коментари
Постави коментар