ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Бесједа  п роизнесена у навчерје Васкрса у храму Хрисшово г В аскрсења у Под г орици 1997. љета Господње г .   Гријемо се, драга браћо и сестре, на огњу вјечне љубави Божије. Оне љубави, која је све изњедрила и све створи л а. Оне љубави, која промишља и о црву и о мраву о камену, атому, а камоли о човјеку. Оне љубави, коja с e открила у пуноћи својој у рођењу Сина Божијег који нам је оставио науку живота и који је ради нас и ради нашега спасења пострадао и разапет био, погребен и у трећи дан васкрсао, оставивши нам квасац живота вјечнога, ставивши га у наше тијело, у тијело људско и у људску природу, поставивши га у цјелокупну творевину, да би се творевина од смртне преобразила у бесмртну, од пролазне у непролазну, од помрачене у просвијетљену вјечном свјетлошћу. Зрака те Божанске свјетлости Христовог Васкрсења обасјала је и ово мјесто и благодарећи њој, ево, из ње изниче храм у част Христовог Васкрсења, у покрету нашег н епре кид н ог васкрсавања, кроз уграђивање у ту св е

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот

Један од показатеља духовног развоја је обустављање потраге за духовним надприродним доживљајима: – Јао, оче, она икона се померила! А ова је замироточила! Питам их: – Добро и шта с тим? А шта се са тобом десило после тога? Или се све зауставило на твојим «ах» и «ух»? – Оче, испричаћу ти нешто задивљујуће! Путовала сам у Јерусалим и била сам просто у шоку, а потом... – И шта је било потом? Шта се изменило у твом животу? – Па ништа… Једном су ми испричали: – Путовала сам у Јерусалим 35 пута и видела једног старца! – Добро, и шта си достигла тиме што си видела старца? – Али њега нису сви видели, а мене је чак и примио! – Браво! И шта с тим? Зар је то успех? То је све само спољашња ствар. Зар ће те за време Другог Доласка Христос упитати: «Колико светаца си видела?» – и то је све? А ако си путовала у Јерусалим, Он ће те можда питати, а да ли си обишла тај град барем десет пута? А ти одговориш: «Не, свега три пута». – «А-а-а, три, па то је мање од десет!». Зар је то та духовност, коју н

У уторак Томине седмице сећамо се Православних Хришћана свих векова и доба који су дали живот за праволсавну веру и у нади на Васкрсење и живот вечни.  Сећање на ове људе налазимо и у проповедима Отаца Цркве. Свети Јован Златоусти, на пример, помиње то у својој беседи "О гробљу и Крсту”. У Русији пре избијања револуције кафане су биле затваране, а алкохолна пића се нису продавала све до овога Дана Радости зато да би радост коју су људи имали била због Васкрсења, а не вештачкој радости коју производи алкохол. На  данашњи дан Црква се на Светој Литургији сећа својих верних верне а кољиво се приноси у спомен оних који су уснули у Господу. Свештеници излазе на гробље Православних Хришћана како би Пасхалну радост поделили са преминулима. Такође је обичај да се дели милостиња сиромасима.  * Напомена: у Србији овај обичај се врши понедељком - Побусани понедељак. https://oca.org/saints/lives/2017/04/25/35-day-of-rejoicing